"Независна тела за бољу контролу извршне власти"

На скупу, у организацији Бизнис инфо групе, уз подршку Националне задужбине за демократију (НЕД), указано је да у актуелној законској регулативи не постоји санкција за извршну власт у случају кршења фискалних правила, као ни обавеза да поступи у складу са препорукама независних државних тела, како би се отклониле идентификоване неправилности.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентност Србије, каже да је циљ тих органа да учине власт одговорнијом, те да скупштина треба да буде њихов природни савезник као орган који контролише рад извршне власти.

Ненадић је, такође, рекао да бројне препоруке независних органа често остану неискоришћене због чега на крају штету трпи буџет и други јавни интереси, као и да је, по природи, однос извршне власти према независним органима у одређеној мери антагонистички.

"Ако имамо независни орган који прати рад извршне власти, по самој дефиницији није реално очекивати да ће тај однос бити без проблема и скандала, али нипошто не сме да се дешава да извршна власт не поступа по обавезујућим препорукама независних органа", оценио је Ненадић.

Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета, рекао је да Влада има право да води економску политику, али да то право није неограничено, односно да морају да постоје критеријуми како на крају не би дошло до фискалне нестабилности и потенцијалне кризе.

Навео је да су у прошлости главни окидачи за финансијске кризе у Србији често долазили споља (светска економска криза 2009), али и да су разлог кризе биле популистичке мере претходних влада, као што је било ванредно повећање пензија 2008. године.

"Такве мере воде буџет у дубиозу. Полтички интереси често нису у складу са политиком фискалне одговорности. На пример, повећање плата је фискално неодрживо, а политички популарно", оценио је Брчеревић.

Према његовим речима, фискална стабилизација у Србији је сада постигнута, буџет је стабилан, мада заостајемо "за упоредивим државама" по привредном расту.

Душко Пејовић, председник Савета Државне ревизорске институције (ДРИ), каже да је улога те институције да буде "чувар државног новца" и да је ДРИ унета у Устав 2006. године као највиши контролни орган надлежан за праћење начина располагања и трошења јавних средстава.

Пејовић је истакао да апсолутна независност органа не постоји, али да Устав, стандарди и Закон о ДРИ, омогућавају тој институцији реалитивну независност.

Како је објаснио, организационо су независни јер нису у саставу владе, функционална независност се огледа у томе да сами планирају, спроводе и праве извештаје о извршеној ревизији, а финансијска независност омогућава ДРИ да самостално, без мешања државе, планира средства за свој рад.