Дрецун: Одговор на злочине у архиви међународне заједнице

У архивама ОЕБС-а, Кфора, Еулекса, Унмик-а и Хашког трибунала постоје документи који дају одговоре на многе почињене злочине на Косову и Метохији, као и оне у случају "жуте куће", изјавио је председник Радне групе за прикупљање чињеница и доказа у расветљавању злочина на КиМ Милован Дрецун.

Дрецун је, након састанак радне групе, рекао да је прикупљено више хиљада докумената који су данас представљени и предати амбасадорима и представницима међународне заједнице, од којих се очекује да помогну у отварању тих архива.  

"На основу документације коју смо прикупили међународно присуство на КиМ располаже информацијама и документацијом на основу које може, могу да се утврде неки догађаји који још увек нису расветљени", каже Дрецун.

"Ми разумемо у потпуности одговорност САД да се разреши случај браће Битићи, њихово убиство али тражимо да САД разуме и помоге и да се реши случај браће Ристић - један је био у затвору, други је дошао по њега, изашли су отишли у просторије Кфора у Гњилану и више их нема", каже Дрецун.

Изразио је жаљење што на састанку нису били представници амбасада Француске, Италије и Велике Британије. 

Истакао је да су докази које је прикупила Радна група најснажнији напори државе Србије да формира базу података и успостави сарадњу са Специјалним тужилаштвом како би могло да се каже да је урађено све, да се процесуирају одговорни за бруталне злочине над Србима, Албанцима, Ромима и осталим неалбанцима на КиМ. 

Према његовим речима, набављена је документација која повезује организациону структуру бивше ОВК са злочинима, "што ће бити корисно за утврђивање командне одговорности".

"Документовали смо да међународно присуство на Косову и Метохији располаже документацијом на основу које може да се утврде неки нерасветљени злочини, али та документација није доступна онима који треба да их расветле", рекао је Дрецун.

Наведено је и да у италијанској зони Кфор-а, на пример, 223 злочина нису расветљена, а да је представница америчке амбасаде у Србији на састанку тражила списак потребних докумената, не би ли покушала да дође до њих.

"Ово није захтев само српске стране, ово је јединствени захтев који смо заједно у радној групи Београда и Приштина, и породице косовских Албанаца и Срба упутила управо овим институцијама и организацијама да нам са захтевом доставе документацију која се тиче судбине њихових најмилијих и наше одговорности да расветлимо ове случајеве", рекао је председник владине Комисије за нестала лица Вељко Одаловић.

"Изјаве немачког посланика су дестабилизујуће" 

Коментаришући изјаву посланика Бундестага Петера Бејера да је Косово фактички независно и да Србија треба да де јуре призна "суверену државу Републику Косово", Дрецун је рекао да је позив немачког посланика да Србија призна Косово дестабилизујући и да затвара врата за било какве разговоре и договоре, а отвара пут за стварање "Велике Албаније".

"Нема он права да говори Србији да ми де јуре признамо Косово. То се никада неће десити док је на власти Српска напредна странка с коалиционим партнерима", рекао је Дрецун новинарима у Клубу посланика.

"Моји су се преци борили за Косово, а његови нису, убијали су их", додао је Дрецун поводом те Бејерове изјаве и његове оцене да Србија неће ући у Европску унију без признања Косова.

Дрецун је такође, упитан да прокоментарише забринутост председника Србије за ситуацију на КиМ, рекао да је она последица бројних дешавања, попут упада специјалаца са дугим цевима на север Косова, или пак инсистирању на формирању војске Косова.

"Када превлада екстремна политика која се противи договорима... када се доносе законске процедуре да се формира некаква војска која може само да буде упрена против српске заједнице... у таквим околностима не можете рећи да ће се безбедност српског народа побољшавати, она ће се погоршавати", рекао је Дрецун.

Према његовим речима, безбедносна ситуација биће све тежа што се мање буде договарало и разговарало и биће је тешко очувати.