Дачић: Србија за мир, али се противи пријему Косова у СЕ
Србија је опредељена за мир и даљи развој регионалне стабилности, за унапређење добросуседских односа и сарадње кроз дијалог, али се снажно противи евентуалном покретању процедуре за пријем Косова у Савет Европе, рекао је шеф српске дипломатије Ивица Дачић у Стразбуру на пријему поводом 15 година присуства Србије у тој организацији.
"Евентуални захтев Приштине те врсте сматрамо неприхватљивим, јер је у пуној супротности са базичним правним принципима за чланство у међународним организацијама, Статутом Савета Европе и Резолуцијом СБ УН 1244. Сматрамо да СЕ треба да настави са статусно-неутралним ангажовањем на КиМ", поручио је Дачић.
Подсетивши да је чланство у Савету Европе Србији донело значајне промене, али да су највише користи од чланства имали грађани, Дачић је поновио чврсту опредељеност наше земље чланство у Европској унији наводећи да је то један од наших спољнополитичких приоритета.
"На свом европском путу Србија наставља да спроводи реформе у области људских права, демократије и владавине права. Уверавам вас да ће сви наши потенцијали бити искоришћени како би Србија у сваком домену у потпуности усвојила базичне европске вредности. Као и у протеклих 15 година, допринос и помоћ Организације у томе биће од немерљивог значаја", поручио је шеф српске дипломатије.
Као битан елемент наше политике у регионалним односима навео је и решавање свих преосталих проблема и неспоразума у складу са међународним правом и додао да таква оријентација већ даје значајне резултате, јер су међусобни односи унапређени, а то је, тврди, директно допринело европској перспективи региона.
А, имајући у виду да је Србија испунила готово све обавезе и дужности преузете приликом пријема у Организацију, као и да је ушла у пост-мониторинг процедуру у Комитету министара Савета Европе, Дачић је рекао да је Србија уверена да Парламентарна скупштина Савета Европе треба да оконча редовну мониторинг процедуру на следећем заседању.
Наводећи да је Савет Европе настао као израз аспирација да се обезбеди јединство Европе, те да је за 70 година постојања омогућио да се, упркос различитим изазовима, очувају мир и стабилност на европском тлу, Дачић је оценио да се успех и достигнућа Савета Европе најбоље виде у систему заштите људских права установљеним Европском конвенцијом за заштиту људских права, који и данас представља најнапреднији такав систем на глобалном нивоу.
"Опасност од нових подела"
Приметио је, међутим, да је поново актуелна опасност од нових подела, а у таквим околностима, каже, уздрмани су и темељи Савета Европе као једног од најважнијих стубова европске институционалне архитектуре.
Развој догађаја на тек завршеном октобарском заседању Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) показао је дубок јаз и неповерење између два статутарна органа који би могао да угрози и сам систем заштите људских права у складу са Европском конвенцијом, констатова је Дачић наводећи да Србија подржава напоре генералног секретара да се актуелна институционална криза реши и спремна је да, заједно са осталим државама чланицама, преузме свој део одговорности.
"Делим оптимизам генералног секретара Савета Европе да је могуће да се пронађе решење за ову, можда и најдубљу, институционалну кризу Организације од њеног оснивања. Надам се да ће Савет Европе из ње изаћи јачи и ефикаснији јер нам је, у светлу све сложенијих изазова, потребнији него икада. Србија ће, као што сам већ рекао, преузети свој део одговорности", поручио је Дачић.
Шеф српске дипломатије подсетио је још да се за неколико недеља обележава 100-годишњица од завршетка Првог светског рата у којем је Србија претрпела огромне људске и материјалне губитке.
"Комеморација је прилика да се подсетимо значаја европског јединства и спречавања подела на нашем континенту које су у прошлости увек водиле у трагичне сукобе. Отуда је обавеза и одговорност свих нас да кроз конструктиван дијалог превазиђемо разлике и поделе", казао је Дачић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар