Матић и Вркић у Осијеку 4. септембра о несталима

Двојица изасланика Србије и Хрватске разговараће о стратешком правцу у којем ће, како каже Ивица Вркић, напокон завршити рат на овом простору тако што ће бити пронађени сви или барем већина несталих.

"Бол је на обе стране иста. Ми тражимо нестале и мртве, не тражимо ни Србе, ни Хрвате него тражимо оне који заслужују да их њихове породице сахране и да имају где да дођу на гроб и да се поклоне мртвима", рекао је Вркић поводом Међународног дана несталих који се данас обележава.

"За решавање овог питања, неопходно је да се обједине све снаге, од државних институција, до невладиних организација и удружења породица несталих", истиче Веран Матић.

Сматра и да би било важно да се направи јединствена листа лица која је неспорна, јер се, додаје, на различите начине ради статистика у Србији и Хрватској.

За Вркића је од статистике, према његовим наводима, важније да се пронађу мртви и да их у овом тренутку не занимају она правна питања – ко је убица, а ко није, и да то треба да ради неко други.

"На нама је да из хуманитарних разлога наставимо на једном добром разговору између председнице Колинде Грабар Китаровић и председника Александра Вучића, који су изразили спремност да пронађемо права решења. Нас двојица ћемо покушати да операционализујемо политику и вољу двоје председника", истиче Вркић.

Уверен је да ће њих двојица успети да деполитизују питање несталих, јер су, додаје, професионалци који могу разликовати политику од хуманитарног чињења и поручује да су добар тандем.

Неопходно отварање архива

Изасланик Ивица Вркић каже да је потребно још стрпљења и додаје да ће "радити на стварању воље да се коначно тај проблем реши, а то можемо само онда ако једна и друга страна буду спремне до краја, да отворе архиве и да решимо коначно тај проблем".

Према Матићевој оцени, апсолутно је неопходно отворити архиве за све што се може помоћи у решавању питања несталих.

"Ако представници војних институција не желе то да ураде, неопходно је да то уради независна комисија и да то владе омогуће са непристрасним члановима. Мислим да је то реално", каже Матић.

Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, процењује се да је у оружаним сукобима на простору бивше Југославије нестало око 40.000 лица.

Међународном комитету Црвеног крста пријављено је 34.989 случајева, а према подацима те организације из јула 2018. године, у региону се и даље води као нестало 10.281 лице, од тог броја 1.648 на АП Косово и Метохија, 2.027 у Републици Хрватској и 6.606 у Босни и Херцеговини.

Постоји и велики број гробних места која су позната и пријављена, а да нису из различитих разлога извршене ексхумације, и самим тим, идентификације.

Матић сматра да треба направити Акциони план да се у наредних пар месеци све ове локације ексхумирају, како би се смањио број локација које представљају непознаницу, а повећала могућност идентификације из база ДНК које већ постоје.

На решавање судбине несталих, две државе обавезале су се још 1995. и 1996. године споразумом и протоколом. Проритет је и у Суботичкој декларацији из 2016.