Блумберг: И Москва би волела разграничење

Подсетивши да су Александар Вучић и Хашим Тачи заједно говорили на форуму у Алпбаху, Блумберг наводи да су они започели разговоре о такозваној корекцији граница, процесу који би омогућио приступање ЕУ.

Блумберг оцењује да постоје јаки разлози због којих би таква "збркана" размена територија била лоше решење, али и аргумент који би могао да претегне у односу на било који приговор – једном када сви делови бивше Југославије и Албанија постану чланице ЕУ, значај граница међу њима биће избрисан.

Изглед било каквог договора је непознат, будући да ни Вучић, ни Тачи нису објаснили на шта мисле кад кажу "корекција граница", наводи аутор текста, указујући да је широко распрострањена теорија о размени територије северно од Ибра, у којој су већина Срби, за "прешевску долину" у којој махом живе Албанци.

Блумберг наводи да би "територијална размена између Косова и Србије" довела до многих проблема, а пре свега, како оцењује, био би то корак ка етнички "чистијим" земљама.

Након ратова у Југославији, западне силе су интервенисале како би зауставиле сукобе, у нади да ће државе научити да поштују мањине.

Поновно цртање граница показало би да су такве наде биле узалудне, али би могло довести до тога да и друге мањине у бившој Југославији започну сецесију, наводи агенција.

Како се додаје, опасност је велика, поготово у Босни и Херцеговини, у регионима у којима су већина Срби и Хрвати, те у Македонији, у којој је албанска мањина веома јака.

Уколико би подела територија навела албанске националисте у Македонији и на Косову да се снажније залажу за Велику Албанију, као и Србе, односно Хрвате, да разбију БиХ, опасност од наоружаних конфликата би се поново појавила, наводи Блумберг.

Зато се, додаје агенција, немачка канцеларка Ангела Меркел противи било каквом договору који би подразумевао промену граница, иако је амерички саветник за безбедност Џон Болтон рекао да Трампова администрација не би имала ништа против.

Блумберг се осврће и на Русију, која подржава Србију по питању Косова, не признајући косовску независност и блокирајући Косово у УН, али која је и наговестила да би прихватила компромисни договор.

Размена територија би, бар површно гледајући, била повољан исход за Кремљ, јер би на тај начин добили легитимитет за слична решења за замрзнуте конфликте у Молдавији, Грузији и Украјини.

Међутим, то није исход које би многе западне силе биле спремне да прихвате, наводи Блумберг.

Уколико би Вучић и Тачи пронашли начин да се договоре, то ће Европској унији бити више него довољна накнада за понижење после Брегзита, будући да би било тешко оспорити способност Уније да зацели свеже ране после рата, напомиње се у тексту.

А уколико до договора не дође, Европа уме да буде и стрпљива, закључује Блумберг.