Који је рецепт за решавање билатералних спорова?

Од права мањина и расељених, преко поделе имовине, до обележавања граница. Дуга је листа спорних питања на тлу некадашње Југославије. Ово последње, годинама покушавамо да решимо са Хрватском, Босном и Херцеговином и Црном Гором.

"Кроз радну групу ћемо морати да прођемо сваки метар, сваки километар тих линија и да обележавамо онако како треба, не да би технички обележавали, него да их једноставно као проблеме апсолвирамо и да дођемо до тачака које су евентуално спорне, које имају политичке или ко зна све какве конотације", каже генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић.

Иза наизлед лаких билатералних питања, попут несталих, стоји озбиљна политичка воља. У неке државе у окружењу улазимо са личном картом, за друге нам треба пасош. Све зависи од тога да ли увек имамо саговорника.

"Нажалост немамо, и Србија предњачи, Србија иде далеко испред оних у региону, нећу рећи да то чинимо на своју штету, али чинимо одређене корективне уступке који нису испод нивоа националног државног интереса али који шаљу поруку да желимо да уредимо ту врсту проблема", истиче Одаловић.

А желимо сваки решимо, посебно оне теже, са државама које су у међувремену постале чланице Европске уније.

"Најбољи пример за то јесте пример Македоније коју је Грчка блокирала. Тринаест година Македонија није отворила преговоре иако је постала држава кандидат још 2005. године, искључиво због свог спора око имена који има са Грчком. Сличне ситуације се могу поновити јер такав је систем одлучивања, да свака чланица може да успори или трајно закочи процес приступања неке државе кандидата", указује Никола Буразер са портала "Јуропиан Вестерн Балканс".

Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике сматра да је велики терет на политичким лидерима западног Балкана да препознају историјску прилику и преузму историјску одговорност да покажу како је могуће пружити руку једни другима и решити та тешка питања. 

Саветодавна група Балкан у Европи залаже се да Европска комисија предложи механизам за рашавање билатералних питања.

"Оно што је још битније јесте да се већ сада размишља о неким инструментима, механизмима, на који начин да се та билатерална питања једном решена заиста и прате и да се омогући да она буду одржива", каже Мајсторовић.

Став Вељка Одаловића је да државе у региону треба да покажу више слуха за добру руку коју Србија нуди.

Очекивало се да ће се у оквиру Берлинског процеса помно пратити како државе напредују у решавању билатералних спорова, али то се није десило. У Лондону се чуло да ће то убудуће бити пракса.