Полемика на Одбору за финансије о ММФ-у

"Колики је утицај ММФ-а на политику која се води у Србији", питао је члан одбора Милорад Мирчић из Српске радикалне странке који оцењује да је приметно задуживање земље.

Гувернер Јоргованка Табаковић му је одговорила да НБС у односима са међународним институцијама, па и са ММФ-ом, промовише Србију и штити њене интересе, наводећи да је та финансија институција потребна Србији као неко ко ће да "овери" њену економску политику.

"У свету су развијени механизми да ваши резултати сами по себи нису довољни, јер инвеститори немају времена да улазе у сваки детаљ. За њих је довољно да се каже о квалификацијама у вези са аранжманом са ММФ-ом, а на нама је да бирамо свој програм", рекла је Табаковић.

Она је додала да би била спремна да настави да са ММФ-ом ради напоран посао како би се сачувала финансијска стабилност Србије.

Табаковић је поменула и да се мора водити опрезна монетарна политика, указујући да људи не заборављају хипер инфлацију из 90-тих година, чекање у редовима и трку да се замени тешко зарађена плата.

"Боримо се у економији са том врстом невидљивог непријатеља који се зове страх од онога што не можемо да заборавимо. Ми ћемо морати о томе да водимо рачуна и да спроводимо опрезну монетарну политику", рекла је Табаковић.

Гувернер је додала да се Србија понаша одговорно и да се то види у финансијским извештајима који су данас усвојени на Одбору за финансије.

"Мене радује бројка незапослених са 594.000 као најнижим податком. На томе радимо сви заједно у границама својих одговорности", рекла је Табаковић.

Мирчић је рекао да хипер инфлација из 90-тих може да послужи као дежурна политичка тема, али не и за озбиљну расправу, јер су на та дешавања утицали многи фактори попут међународних санкција.

"Јесте то психолошки присутно, али је то више политичка манипулација када се враћамо у тај период. Оно што је карактеристично за ММФ, увек је инсистирао на ниској царинској стопи и то је спроведено, па на ниској инфлацији и стабилносм курсу динара и то је спроведено у Србији, а онда на смањењу пензија и то је спроведено..", приметио је Мирчић коментаришући утицај ММФ-а на политику у Србији.

Председница одбора за финансије Александра Томић подсетила је Мирчића да Србија сада има аранжман са ММФ-ом из предострожности и да није реч о задуживању.

"ММФ не управља Србијом" 

Члан Одбора Верољуб Арсић (СНС) сложио се са Табаковић у вези са ММФ-ом и поновио да ММФ не управља Србијом, да смо све могли да спроведемо и без њих, али да је била потребна оцена спровођења реформи.

"Нама је требала оцена спровођења реформи, да су наше финансије стабилне, а као резултат имамо бољи кредитни рејтинг Србије. Имали смо могућност да уместо да плаћамо скупе камате потпишемо неке јефтиније кредите и враћамо те скупе", рекао је Арсић.

Одговарајући Мирчићу да је НБС имала губитак од око 84 милијарде динара, Табаковић је рекла да је тај губитак рачуноводствени и да је последица обрачунатих курсних разлика.

"Да није било трошка по основу обрачунатих курсних разлика, оперативна добит НБС би била 1,6 милијарди динара", рекла је Табаковић и истакла да НБС не може да утиче на међувалутне односе и цену злата, што је, каже, довело до тога да НБС има обрачунски губитак од око 84 милијарде динара. 

Чланови одбора су на данашњој седници усвојили и извештај о монетарној политици у 2017. години, извештај о пословању и резултатима рада у 2017. години који је поднела Народна банка Србије, као и извештај о стабилности финансијског система у 2017. години.

Разматран је и усвојен финансијски извештај НБС за 2017. годину са извештајем овлашћеног ревизора који је доставио Савет гувернера НБС.

Скупштински одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава усвојио је и финансијски план НБС за 2018. годину.