Берлински процес – корисна улога у процесу проширења

Сузана Грубјешић је на међународној конференцији "Берлински процес – шта даље" указала да су бенефити Берлинског процеса у виду Регионалне канцеларије за сарадњу младих и у виду транспортне заједнице јасни, али и упитала да ли постоји још неки конкретан пројекат чија је реализација почела.

Недостаје, каже, и одговор на питање да ли је Берлински процес успео политичаре региона да убеди у то колико је важно повезивање унутар самог региона и повезивање са ЕУ. 

"Остаје да видимо шта ће се десити на самиту у Лондону у јулу, пошто је цела агенда усмерена на проширење, као и шта нас након Лондона чека – да ли ће се Берлински процес наставити и да ли је Пољска место одржавања следећег самита", упитала је Грубјешићева. 

Берлиска иницијатива је, према речима Јелице Минић из ЕПуС-а, свакако одиграла важну улогу у припреми нове Стратегије ЕУ за проширење објављене у фебруару, јер је у великој мери коришћено оно што се радило у оквиру њега. 

"То се видело нарочито на самиту Западни Балкан у Софији где је агенда повезивања земаља региона доминирала скупом", поручила је Минићева. 

Поновила је да сада све зависи од напретка који ће се остварити током лондонског самита. 

"Уколико оно што је ЕК предложила у стратегији не буде ишло брзо, сигурно да ће Берлински процес обезбеђивати даљу динамику у односима региона и ЕУ, све док земље региона солидно не стану на колосек приступања ЕУ", закључила је Минићева. 

Координаторка РЕКОМ-а Наташа Кандић указала је на конференцији да оно што је Берлински процес показао јесте да још увек нема заједничке перспективе када је у питању прошлост. 

"Берлински процес почео је са јаким акцентом на помирење, а онда је то полако одлазило у позадину, све до самита у Трсту када, захваљујући цивилном друштву, то поново постала тема – како у оквиру процеса, тако и шире", додала је Кандићева. 

Према њеном мишљењу, оно што би требало да буде на дневном реду предстојећег лондонског самита јесте првобитно формирање заједничке перспективе када је прошлост у питању, и то кроз Међувладину комисију. 

Учесник конференције био је и генерални секретар Регионалне канцеларије за сарадњу младих Ђуро Блануша који је истакао да је та канцеларија један од највидљивијих резултата Берлинског процеса, а да је политичка подршка оно што је учинило успешном.

Блануша је истакао да цео концепт економског повезивања земаља региона није довољан без правог односа помирења. 

"Питање које се не поставља јесте и то ако се сви путеви и мостови направе који су то људи који ће их прелазити", указао је Блануша. 

Млади су, каже, врло добро били заступљени кроз Регионалну канцеларију за сарадњу младих, али поручује да то није довољно, те да не би требало то да схвате као резултат процеса, јер је још увек присутан велики степен негативних ставова између земаља и етничке дистанце. 

Конференцију "Берлински процес – шта даље" организовала је фондација "Фридрих Еберт" у сарадњи са Европским покретом у Србији, а гости, између осталих, били су и истраживач Института за истраживања цивилизацијског дијалога Матео Бономи и Тоби Вогел из Центра за студије европских политика у Бриселу.