Луксембург, усвојени закључци о Србији

Дан након што су отворена два нова поглавља, министри подсећају да ће напредак у владавини права и нормализацији односа са Приштином одредити темпо даљих преговора.

У делу који говори о дијалогу тражи се примена споразума о Заједници српских општина без даљих одлагања.

Уз похвале за економске критеријуме и регионалну сарадњу, нагласак је на владавини права.

"Србија мора хитно да убрза реформе, посебно у области владавине права. Важно је да доврши уставне промене у складу с препорукама Венецијанске комисије. Србија треба да одговори на изазове у правосуђу и слободи изражавања, а добили смо уверавања да се на томе ради", рекао је Јоханес Хан, европски комесар за проширење.

После целодневне дебате, министри су успели да се договоре око зеленог светла за преговоре са Албанијом и Македонијом.

Француска и Холандија су прихватиле компромисни предлог да преговори са ове две земље почну у јуну 2019, под условом да остваре напредак у владавини права.

"Немачка је спремна да подржи Бившу Југословенску Републику Македонију и Албанију на њиховом путу ка Европској унији. Ми смо спремни за зелено светло и позивамо француске и холандске пријатеље да се прикључе", навео је Михаел Рот, министар за европске послове Немачке.

Дебата о Македонији и Албанији 

Заседање је обележила дебата односно противљење Париза и Хага али и Копенхагена напретку Македоније и Албаније ка ЕУ.

"Постоје две групе земаља: једна представља велику већину од 25 земља чланица које подржавају отварање преговора (Македоније и Албаније) на лето 2019. године, али и три земље – Данска, Холандија и Француска, које мисле да тај процес треба променити", изјавио је грчки шеф дипломатије Никос Коцијас.

Коцијас упозорава да промена процеса проширења повлачи и промену стабилности и безбедности целог региона Југоисточне Европе.

Упозорио је "неке земље чланице" да "прављење корака уназад није начин за борбу и победу над популизмом".

"Неке земље желе да раде на интеграцији, а не на проширењу. Ја мислим да то може ићи паралелно", поручио је Коцијас.

Европарламентарци: ЕУ не сме да разочара Западни Балкан

Једанаест европских парламентараца послало је отворено писмо лидерима ЕУ у коме траже да се на самиту ЕУ 28. и 29. јуна премијери и председници земаља чланица договоре о одлучним корацима у оквиру политике проширења ЕУ. Унија мора да остане поуздан партнер и не сме да разочара земље Западног Балкана.

Европосланици, међу којима су известиоци и председници делегација за односе са земљама Западног Балкана, упутили су председнику Европског савета Доналду Туску и лидерима ЕУ отворено писмо пред самит који се одржава 28. и 29. јуна у Бриселу.

Тања Фајон, Едурад Кукан, Кнут Флекенштајн, Чарлс Танок, Игор Шолтес, Иво Вајгл, Кристијан Дан Преда и други позвали су лидере ЕУ да се договоре о одлучним корацима ради напретка политике проширења и приближавања Западног Балкана ЕУ.

"Право је време за храбру одлуку која истински отвара пут ка успешној интеграцији шест земаља и 18 милиона грађана који живе на Западном Балкану", поручили су посланици Европског парламента.

Европарламентарци су подсетили на постизање споразума о имену између Грчке и Македоније, чиме је, како кажу, отворена прилика да се доведе још једна земља Западног Балкана у окриље Уније и тако посади семе мира и просперитета у читавом региону Југоисточне Европе.

"Избор да се живи у миру и просперитету, где владају владавина права и ефикасне демократске институције, уједињује грађане свих шест земаља на Западном Балкану: Албаније, Босне и Херцеговине, Косова*, Северне Македоније, Црне Горе и Србије", наводи се у писму.

Парламентарци позивају шефове држава и влада Европске уније да схвате да се таква прилика пружа једном у животу, а да је људима са Западног Балкана потребан јасан знак да Унија подржава њихове напоре за изградњу модерних држава, са јаким и независним институцијама, одрживим економијама и солидарним друштвима.

Они упозоравају на постојање "неколико регионалних и глобалних сила" које имају политички и финансијски интерес за ометање европских амбиција свих шест партнера са Западног Балкана и напомињу да се то не сме догодити.

"Позивамо европске лидере да покажу своју јасну посвећеност европској перспективи целог региона тако што ће се сагласити око отварања приступних преговора са Скопљем и Тираном на предстојећој седници Европског савета 28. и 29. јуна. У текућим преговорима о приступању са Црном Гором и Србијом требало би отворити нова поглавља", наводи се у писму.

Они траже и визну либерализацију за Косово*, те да реформски напори Босне и Херцеговине буду награђени у зависности од исхода и након општих избора 7. октобра.

Европски парламентарци наглашавају да ЕУ мора да остане поуздан партнер региону јер су "услови за наредне кораке испуњени, како су истакли Европска комисија и Европски парламент".