Шта се предвиђа предлогом новог статута "Трепче"

"Трепча" је регистрована као једно предузеће, али у оквиру комбината функционишу потпуно два независна дела – "Трепча север" којим управљају Срби и "Трепча југ" који контролишу Албанци. Ако косовска скупштина усвоји нови статут "Трепча" а. д. имаће три пословне јединице – Металургију олова, Металургију цинка и Хемијску индустрију. За Србе у комбинату то је наставак опструкције њиховог рада, јер им већ пет месеци привремене косовске институције блокирају извоз.

"Помпа која је јуче приређена у Приштини у влади Косова, изјаве да је усвајање предлога статута историјска прекретница за Косово, по нама немају никакву реалну основу. Ради се о политичком циљу, а никако о економском. Невероватна и чудна забрана нашег извоза и спречавње свих економских, производних и привредних активности 'Трепче север', најбоље говори у прилог томе", каже Јован Димкић, генерални директор "Трепче север".

Представници Српске листе у косовској скупштини кажу да се то питање мора решавати у оквиру Бриселског дијалога. Нико од Срба, истичу, није консултован у припреми тог статута који се ослања на закон о "Трепчи" из 2016. године, а који је Београд одбацио.

"Ово је још један пример у низу како Приштина врши преко својих институција државноправно насиље над српским народом на Косову и Метохији. Оно што нас плаши и разочарава јесте то ћутање међународне заједнице на тако једностране потезе. Оно што је универзално право у свим европским земљама, а то је поштовање права својине, а кад су у питању Срби на КиМ оно не важи", наводи Игор Симић, посланик Српске листе.

У комбинату ради 3.000 Срба, па им је "Трепча" најважнија за опстанак на тим просторима. Опште је мишљење да Албанци новим статутом желе да остваре апсолутну контролу над комбинатом.

"Мислим да они у овом моменту имају подршку страних ментора који већ знају шта ће да раде са 'Трепчом' и да је то једно пролазно и неопходно решење да косовска страна дође у посед 'Трепче'. А онда или кроз закуп или кроз промену власништва или на неки трећи начин, свеједно какав, увек је на штету српске стране", објашњава Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду.

Подсетимо, прва експлоатација на том простору почела је још 1930. године. После Другог светског рата основан је Рударско-металуршко-хемијски комбинат олова и цика "Трепча". Од деведесетих нема ни истраживања, ни инвестиција. Процењује се да су резерве руде олова и цинка огромне, око 29 милиона тона.