Требају ли Србији лобисти?
У години коју међународна заједница види као кључну за решавање питања Косова, министар спољних послова изашао је с предлогом да Србија ангажује лобисту који ће бранити интересе наше земље и то, пре свега, у САД. Да ли је сада за лобирање касно, шта је циљ и колико би то Србију могло да кошта?
Шеф дипломатије је седницу Савета безбедности својевремено искористио да би пришао Доналду Трампу и рекао му да су Срби навијали за њега на председничким изборима.
"То ми више личи на неформални контакт, који су у дипломатији нормални, што је чак симпатично, али далеко да утиче на спољну политику и доношење одлука", каже Душко Крсмановић, стручњак за лобирање.
По дефиницији, политичко лобирање има елементе неформалне дипломатске активности. Трамповој администрицији, онима који још не мисле да о Косову нема сврхе разговарати, формално жели да се приближи Дачић.
"Са жељом да Америка буде та која се неће противити компромису и која ће имати више разумевања за наше предлоге", каже Дачић.
"Постоје лобисти који се баве тиме и имају приступ људима који су саветници председника САД. Питање је у којој мери могу да утичу шта ће да се стави на сто посебно ако говоримо о КиМ, можда да се прошири опсег могућих решења", каже Душко Крсмановић.
Медији преносе да је Приштина ангажовала бившег саветника француских председника Саркозија и Ширака да лобира за пријем у УН. Много пре, лобисту у Вашингтону имали су још 1989. године.
"Албанци не узвраћају нападе. Они су научили да буду као Ганди, као Мартин Лутер Кинг", рекао је Џо Диугарди, председник Албанско-америчке грађанске лиге 1990. године.
Десет година касније косовски званичници и јавно су ангажовали лобистичку кућу у САД.
"Никада није касно да се са лобирањем крене, прави тренутак је у прошлости, следећи је већ сутра", каже Ненад Вуковић, председник Друштва лобиста Србије.
Дачић се слаже да је давно требало радити.
"Суштина је да су они укључивали доносиоце одлука као неку врсту акционара у своју привреду, изједначавали су интерес своје са интересима доносилаца одлука често на некоректан начин", каже Вуковић.
Данас, 173 земље имају потписане лобистичке уговоре са америчким агенцијама. Најпрестижније имају своје канцеларије баш бизу Беле куће. Процењује се да у Америци ради око 100.000 лобиста, а у овој индустрији годишње се обрне 3,5 милијарде долара.
"Цена за овакве земље као наша, и по томе што су наше владе до сада плаћале, то је отприлике до 100.000 долара на месечном нивоу. То је тако било, нисмо разговарали ни са ким о томе, али то је нешто о чему треба на транспарентан начин размишљати", каже Дачић.
Перцепија те делатности можда би могла да се промени када се усвоји дуго очекиван закон о лобирању.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар