Политика одрживог равномерног регионалног развоја је кључна

Програм подразумева подршку предузетницима, малим и средњим предузећима у набавци опреме и унапређењу услуга, те унапређење специјализованих услуга за мала и средња предузећа, а за реализцију је одвојено 25 милиона евра, које су определиле ЕУ и Влада Србије и спроводиће се три године.

На представљању програма министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је да су евроинтеграције спољнополитичка оријентација Србије, које су земљи дале стабилност, донела нове инвестиције, бољи имиџ, а самим тим и утицај у међународним односима, визну либерализацију, студентске програме, бројне донације, развојну помоћ, те ИПА фондове...

"Ми годишње као земља кандидат добијамо око 200 милиона евра бесповратне помоћи. Министарство за европске интеграције и ја као министарка већ четири године координирам процес програмирања ових средстава и преговарам са ЕУ у које ће то области тај новац ићи и о томе колико су спремни пројекти који могу бити финансирани овим средствима", рекла је Јоксимовићева и додала да највећи део пројеката мора бити припремљен на прави начин.

Наводећи да у буџету нема увек довољно новца, те да га неће бити ни у ЕУ, министарка је рекла да је ЕУ зато и направила кохезиону политику или политику солидарности и регионалног одрживог развоја европских регија, те да ту политику Србија сада док се припрема да постане члан ЕУ треба да научи.

"То су теме одрживог регионалног развоја, смањивање регионалних разлика и припрема за коришћење још већих фондова који ће стајати на располагању нашој земљи када постанемо чланица ЕУ. Очекујем да и ви као представници општина радите на припреми добрих пројеката, али да и промовишете и подижете видљивост у вашим локалним самоуправа колико смо заиста новца добили од ЕУ", навела је Јоксимовићева.

Истакавши да је транспарентност трошења средстава за програме од велике важности, министарка је рекла да је то новац од пореских обвезника који живе у земљама чланицама ЕУ, те да ће и Србија бити у прилици да када постане члан и даје, а не да само користи помоћ ЕУ.

"Зато је регионална и кохезиона политика веома важна, а главни носиоци те политике ће бити локалне самоуправе и мрежа институција на локалу", рекла је Јоксимовићева и усмерила присутне представнике 99 општина у Србији на развојне агенције, којих у Србији има 16 да уз њихову помоћ идентификују добре идеје и направе добре пројекте.

"Локални и економски развој – значи све" 

Навела је да неке од општина које су обухваћене овим пројектом већ годинама учествују у пројектима прекограничне и транснационалне сарадње и подсетила на сарадњу са – Мађарском, Хрватском, БиХ, Црном Гором, Македонијом, Румунијом и Бугарском и навела да су све то важни програми, али да неке општине због своје централне позиције нису имале прилику да учествују у овим програмима.

"Ја сам инсистирала на овом програму да не буде само пројекат који се односи на најнеразвијеније општине како је раније било, али сада смо у фази да добар пројекат ширимо и даље и да се све општине укључе и заиста помогну локални и економски развој, који значи све", рекла је министарка.

Навела је да локални економски развој значи и помоћ за оснивање малих и средњих предузећа, затим већ основаним то значи могућност да обнове своју опрему, унапреде технологију и начин рада, значи нова радна места и отвара могућност за одрживи развој локалних средина.

"Кључна реч данас јесте развој, политика одрживог, равномерног регионалног развоја. Ми смо пуно причали о томе у прошлости, али нисмо пуно тога урадили. Мораћемо да мењамо и законски оквир и закон о регионалном развоју и да донесемо нову кровну стратегију регионалног развоја, а ту ће нам од највеће помоћи бити локалне самоуправе да дефинишемо нашу националну политику и стратегију регионалног развоја", рекла је Јоксимовићева.

Додала је да жели да грађани Србије знају да ЕУ, без обзира на некада конфузне поруке које збуњују и доводе до тога да не знају да ли ЕУ Србију жели у свом чланству, има свој историјат, да она представља природно окружење за Србију, да је чине земље са којима Србија највише сарађује и из којих долази највише инвестиција.

"И ЕУ има интерес за Србију. Некада пролази кроз различите фазе преипситивања, да ли је проширење добро у овом тренутку или треба сачекати да се консолидује ЕУ", рекла је министарка.

Додаје да то Србију не треба да обесхрабри.

"То нас не треба да обесхрабри, то су само фазе које су постајале и пре, али наш интерес јесте да стабилност, економски напредак, политичку стабилност и регионалну стабилност сачувамо, јер само тиме ћемо нашим грађанима обезбедити оно што смо обећали, а то је и бољи живот и виши животни стандард и чињеницу да регионални развој треба да допринесу и смањењу наших унутрашњих миграција у Београд", рекла је Јоксимовићева.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици навео је да је овај пројекат концентрисан на регионе где је помоћ тренутно најпотребнија, те да се кроз њега баве разним областима између којих су и образовање, пословна клима и социјална кохезија.

Препоручио је локалним самоуправама да се што више ангажују у оквиру овох пројекта, јер ће он омогућити да и фирме сарађују боље са властима на локалу.

Истакао је да ЕУ сматра да су мала и средња предузећа шуштина савремене привреде и додао да се поред помоћи пословном свету разматра и социјална и друге компоненте.

"Европска унија је први трговински партнер Србије, ако погледате у претходне три године, извоз из Србије је утростручен, трговинска размена је 64 одсто, а 78 одсто страних инветиција долази из ЕУ", рекао је Фабрици и додао да је у протеклих 10 година ЕУ бесповратне помоћи Србији три милијарде евра.

Говорећи о процесу приступања Србије ЕУ, Фабрици је рекао да тај процес траје већ четири године, те да верује да ће ова година бити кључна за Србију за приступање, што је потврђено Стратегијом ЕК 2025, као и прошлонедељним Самитом у Софији.