За која права су грађани ускраћивани, а ко је избегавао прописе

Прошле године заштитнику грађана жалило се више од 12.000 грађана, трећина притужби била је на управу, а многе и на правосуђе.

"Као што је свима вама познато, Закон о заштитнику грађана онемогућава заштитника грађана да контролише трећу грану власти иако је преко десет посто обраћања заштитнику грађана из ове области. Ми смо ретка земља која нема закон из области пружања бесплатне правне помоћи", каже заштитник грађана Зоран Пашалић.

Агенција за борбу против корупције, мада у окрњеном саставу, проверавала је извештаје о имовини и приходима 305 функционера.

"На републичком нивоу покренуто је 85 поступака због повреде закона, између осталог један против председника Владе, 30 против судија, пет против државних секретара", наводи Верка Aтанасковић, помоћница директора Агенције за борбу против корупције.

У области слободе приступа информацијама забрињавајуће је, каже повереник за информације од јавног значаја, што се број жалби не смањује – има их 4.000 годишње а сматра да би их лако могло бити мање.

"У 90 одсто случајева органи власти игноришу захтеве за слободан приступ и то касније доводи до жалбе поверенику и то у две трећине случајева доводи до тога да се информација дâ. Чим повереник за информације дâ изјашњење, они кажу 'у реду је, даћемо'. То је потпуно беспотребно, администрирамо, трошимо време и папир", тврди Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја. 

Под лупом је и Извештај о раду јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета.

"Што се тиче начела опортунитета, сматрам да је изузетно добар у оним предметима где се користи, у области скраћеног поступка за који је запрећена казна до осам година, тако да је основни принцип увођења тог начела био да се скрате судски поступци", каже Бранко Стаменковић, заменик републичког јавног тужиоца.

Тужилаштво извештава и да је прошле године број споразума о признању кривичног дела био за трећину већи него годину раније.