Нови амбасадор Италије у Србији познавалац Балкана

"Италију и Србију повезују чврсте везе и историјско пријатељство. У светлу таквих обећавајућих околности желим да Вам пожелим добродошлицу на нашу веб страницу. Наши изузетни билатерални односи који почивају и на стратешком партнерству успостављеном 2009. године, учвршћеном бројним политичким сусретима на високом нивоу, из године у годину додатно јачају и убеђени смо да је могуће даље напредовати у међусобној блискости", навео је Ло Кашо у поруци.

Додао је да је Италија данас један од водећих трговинских партнера и највећи страни инвеститор у Србији и да је такав резултат остварен захваљујући интензивној билатералној сарадњи, која се постепено проширила и на друге области. 

"Наше стратешко партнерство подразумева и да подржавамо и пратимо Србију на њеном европском путу. У наредним месецима ће приступни преговори Београда и Европске уније додатно приближити наше две земље. Користећи ту изузетну могућност, Амбасада Италије у Београду наставиће да ради на јачању трговинске размене, на промоцији динамичних културних односа и продубљивању успешне међудржавне сарадње у оквирима све интензивније регионалне сарадње", навео је нови италијански амбасадор, који на то место долази после Ђузепеа Манца.

Ло Кашо је рођен у Палерму 1963. године, где је дипломирао право 1988. године. 

Дипломатску каријеру започиње 1990. године и његов професионални пут почиње у Генералној дирекцији за сарадњу и развој Министарства спољних послова Италије.

Његова прва функција у иностранству била је као други трговински секретар, а затим и први трговински секретар, у Бону 1994. године.

Године 1997. прелази у Амбасаду Италије у Сарајеву као први трговински секретар где је унапређен у саветника 2001. године.

Његова дипломатска каријера наставља се 2005. у Амбасади Италије у Београду где је обављао функцију првог саветника. 

Године 2013. је на функцији шефа Одељења за балканске земље, Централно-европску иницијативу (ЦЕИ) и Јадранско-јонску иницијативу (ЈЈИ). 

Од 2014. постаје заменик генералног директора за Европску унију и централни директор за европске земље, а годину дана касније постаје први заменик генералног директора за Европску унију.