Како je новац од продаје српских фирми завршио у Швајцарској?

Према подацима којима располаже Канцеларија за КиМ, средства од продаје око 660 предузећа у којима је радило 60.000 људи под контролом су Централне банке Косова, која са Косовском агенцијом за приватизацију има закључен уговор о чувању повереничких фондова за намирење власника и поверилаца продатих предузећа.

Али под условом да власници и повериоци докажу своја права. Стога се новац чува на ороченим депозитима у швајцарским банкама, каже за Танјуг Игор Поповић, руководилац групе за правна и имовинска питања у Канцеларији за КиМ.

Циљ Србије је, каже, да се и та тема – повраћаја имовине, као и располагања овим новцем – стави на преговарачки сто у Бриселу. Приштина, међутим, не жели ни да разговара о томе, и тврди да је то унутрашње питање Косова.

"Према подацима којима располажемо, укупна процена прихода од противправне продаје предузећа током приватизације износи 662 милиона евра, остварених у 60 кругова приватизације на КиМ", каже Поповић.

Од тог новца, 75 одсто је намењено за обештећење власницима и повериоцима приватизованих предузећа, 20 одсто за запослене, а пет процената је намењено за трошкове саме Агенције.

Професор Правног факултета у Косовској Митровици Душко Челић каже да још има наде да се до овог новца дође, али само ако Србија званично затражи да се "замрзну" средства од приватизације која су добијали Унмик и приштинске власти.

У прилог томе да постоји могућност да се дође до средстава је и став Унмика да садашње косовске власти нису правни следбеници косовске агенције за приватизацију, коју је основао управо Унмик. "Средствима које је Унмик остварио не могу располагати власти на КиМ", јасан је Челић па саветује и друге мере како се може доћи до договора око новца.