"Србији треба план за КиМ кога ће се сви држати"

Тако координаторка Конвента Наташа Драгојловић каже за Танјуг да се нада да ће косовско питање бити решено у неком разумном временском року.

"Тада да бисмо могли да се посветимо другим реформама и политикама које су за свакодневни живот наших грађана јако важне, од животне средине, преко транспорта, здравства, полиције, судства...свега што је у сенци Бриселског дијалога и решавања косовског питања", каже Драгојловићева.

Међутим, она сматра да Србија мора да има план по питању будућности КиМ, а чини јој се, како каже, да га нема и да га никад није ни имала.

"Сада заиста нешто мора да се стави на папир, заокружи и обавежу сви актери у српском друштву да се према том плану понашају. Иначе ће нас ствари престизати, стизаће нас туђа решења, која су део туђих планова, а ми ћемо само бити у прилици да их прихватамо или одбијамо и нисам сигурна колико у тим туђим плановима има места за оно што су наши дугорочни интереси", каже Драгојловићева.

Она подсећа да је нормализација односа Београда и Приштине која подразумева нормалан живот људи који живе на КиМ, интерес Србије, а да он зависи од тога како ће изгледати Заједница српских општина када се формира, од тога шта ће радити, које ће надлежности имати.

Зато је, наглашава, Национални конвент и прихватио позив председника Србије да учествује у унутрашњем дијалогу, јер је то питање одговорности и прилика да се да "свој аналитички и истраживачки допринос изради будуће платформе нормализације односа између српског и албанског народа".

Миодраг Милићевић из невладине организације Актив сматра да Влада Србије мора пре свега да инсистира на решавању свих проблема везаних за права Срба на Ким и да се сва та питања реше пре него што се уопште уђе у решавање статуса Косова и Метохије.

"Треба да се утврде рокови за њихово решавање и да то буде почетна тачка за проналажење свеобухватног решења за Косово и Метохију, каже он и додаје да се то пре свега односи на повратак расељених и остваривање њихових пуних имовинских права, као и интеграцију у заједницу, односно косовско друштво.

Он сматра да је о овоме "неопходно иницирати дијалог у повратничким срединама" и истиче велики број отворених питаеа, између осталог и о употреби српског језика у званичним институцијама.

"Причамо о употреби језика као средству рефлексије поштовања српске заједнице на КиМ, и то није само пуко техничко питање и на којем се годинама инсистира и неопходан је низ мера којима би се направиле одређене измене у институцијама система", испричао је.

Додао је да су проблеми са којима се Срби на КиМ суочавају и питања безбедности, међуетнички инциденти, који су највећи разлог, каже, за забринутост српске заједнице када је у питању егзистенција Срба на КиМ.

"Веома је једноставно решити сва та питања, али је проблем у томе што косовска влада у својим службама има неодобравајући мали број Срба који су укључени у њихов рад, па као последицу имамо недовољно добро преведене законе на српски језик, што је много важније него што се чини, јер се то одражава и на правосудни систем и на текући живот грађана", објаснио је Милићевић.

Због свих ових питања, како закључује, на свим нивоима у држави, требало би организовати тематске радне групе, као на пример радна група о језику или за повратак, у оквиру којих би, наводи, у ограниченом временском року од годину дана, требало пронаћи решење за сва отворена питања.