Рефоме и напредак у дијалогу са Приштином и даље услов за ЕУ

У нацрту Стратегије Европске комисије о проширењу, која ће бити усвојена 6. фебруара, наводи се, наиме, да би Србија до 2019. године морала да стави "хитан фокус" на испуњавање прелазних мерила у области владавине права, као и прелазних мерила за поглавље 35 која се односе на свеобухватну нормализацију односа са Приштином, када би ЕУ требало да размотри мерила за затварање поглавља.

Према писању портала Јуропијен Вестерн Балканс (ЈВБ) иако се у документу Европске комисије предвиђа да би државе чланице могле 2023. године да затворе приступне преговоре са Србијом и Црном Гором, након чега би, 2024. године, уследило потписивање Приступног уговора, који би до краја 2025. ратификовале државе чланице, чиме би се процес приступања ЕУ привео крају, као услов за то се наводи испуњавање свих мерила.

То подразумева интензивирање процеса реформи, са опипљивим резултатима, као и напредак у дијалогу са Приштином.

"На Србији је да одреди брзину преговора, на првом месту правећи стваран и садржајан напредак у области владавине права. Напредак у дијалогу са Косовом и рад у циљу свеобухватне нормализације односа, биће кључан за напердак Србије у процесу прступања ЕУ", поручује се из Европске комисије.

ЈВБ подећа да је Србија прошле године у преговорима са ЕУ отворила шест поглавља, од 12 предвиђених.

"Весници наде и са једне и са друге стране упућују на 2018. као годину велике важности за проширење Уније на регион у светлу интензивирања њеног ангажовања. Са друге стране, и од Србије се очекује веће ангажовање и опипљив напредак у реформама и преузетим обавезама", наводи ЈВБ.

Подсећа се и да се пре нешто више од четири године, када је Србија очекивала отпочињање претприступних преговора, говорило да би преговори могли бити завршени већ 2018. 

Међутим, констатује ЈВБ, услед бројних унутрашњих, али и спољних фактора, још у раној фази преговора било је јасно да ће приступање Србије Европској унији бити дуг и мукотрпан процес.