Влада утврдила два предлога закона о образовању

Како се наводи у саопштењу владе, Предлог закона о основама система образовања и васпитања предвиђа доношење Националног оквира образовања као основе за израду нових наставних планова и програма.

Предлогом кровног просветног закона уводе се и новине у систему управљања и руковођења установама, па ће директори бити бирани искључиво на основу компетенција, уз обавезну обуку и лиценцирање, имаће проширену одговорност, сигурнији радно-правни статус, а у пензију ће одлазити са 65 година.

Када је реч о уписној политици, предвиђене су основе за оцењивање и напредовање ученика и стварање услова за већи обухват деце образовањем и бриге за децу из осетљивих група, док је наставник аутономан у конципирању процеса наставе уз одговорност за резултат.

Истовремено је повећана одговорност наставника за квалитет наставе, оцењивање и поступање у случајевима кршења забрана, насиља и дискриминације.

Проширена је одговорност у области забрана у односу на насиље и дискриминацију, повећане су новчане казне за прописане прекршаје , а уводе се и нове васпитно и васпитно-дисциплинске мере, друштвено користан и хуманитарни рад.

Предлог тог акта прописује одговорност родитеља, а предвиђена је и могућност оснивања општинских савета родитеља, док ће установе имати педагошку аутономију у доношењу одлука о делу школског програма, организацији рада и календару.

Овим предлогом, додаје се у саопштењу, ствара се основ за електронску документацију и евиденцију рада школа.

Када је реч о Предлогу закона о високом образовању, предвиђено је да је услов за рангирање за упис у наредну студентску годину на терет буџета 48 ЕСП бодова.

Такође, тај акт предвиђа формирање Савета послодаваца на свакој високошколској установи, како би се успоставила веза високог образовања и приведе.

Предлогом закона, наводи се у саопштењу, даје се прилика наставницима, истраживачима и студентима да оснивају "спиноф" и "стартап" компаније, као и могућност ангажовања у настави експерта из привреде, као предавача ван радног односа, а предвиђа се и увођење кратких програма студија и студија уз рад који омогућавају стицање практичних знања и вештина у складу са потребама тржишта рада.

Кроз јединствени информациони систем просвете уводе се регистри акредитованих студијских програма, запослених и студената, којима се додељује Јединствени образовни број за праћење напретка у високом образовању и основа за увођење новог система финансирања.

"Предлогом закона о високом образовању значајно унапређује систем акредитације кроз оснивање Националног тела за акредитацију, уводе нови стандарди, као и поступак жалбе и процедуре за издавање дозволе за рад и упис студената тек након завршене акредитације", додаје се у саопштењу.