"Односи Црне Горе и Србије без отворених питања"

Бранислав Мићуновић каже да су односи две земље "резултат обостраних напора да одбацимо предрасуде и заменимо их уважавањем и заједничком искреном жељом за просперитетом наших земаља." Додаје и да су односи данас без отворених питања.

Како је рекао, "данас би се јасно дало уочити, више него икада пре, било какав и било чији гест који би био уперен против оваквих наших односа које са поносом остављамо новим генерацијама."

"И зато пријатељској Србији и свим њеним грађанима упућујем најбоље жеље за сваки просперитет, а председнику државе Александру Вучићу, премијерки Ани Брнабић и Влади Србије желим успех, а на путу ка успеху Србија ће у Црној Гори имати поузданог пријатеља за све теме које су нам заједничке", поручио је Мићуновић.

Он је истакао да се данас обележава један од највећих догађаја у црногорској историји, 13. јул 1941. године, када је један од најмањих европских народа подигао устанак у окупираној Европи.

Мићуновић је навео да је управо на традицији антифашизма савремена Црна Гора утемељила складно, грађанско друштво, различитих идентитета и култура.

"Са великим задовољством истичем да велики слободарски празник Црне Горе славимо у слободарском Беоргаду, у пријатељској Србији, која је кроз историју небројеним жртвама, као и Црна Гора, крчила пут до своје државности и слободе. Борба за слободу је и на Граховцу, на Вучјем долу, и на Церу и на Кајмакчалану", истакао је Мићуновић.

Он је додао да је ово вече посвећено и црногорксој дијаспори у Србији, па самим тим и у Војводини, у којој заједно живи 28 националности, међу којима и Црногорци са својим језиком и културом.

"Живела Србија, да је вечна Црна Гора", поручио је Мићуновић на пријему на којем је свирао управо тамурашки оркестар Радио-телевизије Војводине, а служила су се и црногорска и војвођанска вина.

Председник Скупштине Црне Горе Иван Брајовић поручио је, обраћајући се пре свега, како је рекао, црногорској дијаспори, да 13. јул представља заједнички именитељ свих црногорских успеха и победа. 

Како је рекао, Црногорцима је 13. јул наслеђе отпора и слободе, која траје 139 година, јер је велики и 13. јул 1878. године када је на Берлинском конгресу донет документ да је Црна Гора 27 држава света и 13. јул 1941. године као најмасовнији устанак у поробљеној Европи.

"Решеност црногорског народа да сучува слободу је можда најзначајнија спона у очувању црногорског идентитета, који је био уздрман губљењем државности и утапањем у заједницу Јужних Словена", рекао је он.

Брајовић је додао да су многи након ослобођења напустили Црну Гору и потражили ухлебљење у бољим и развијенијим срединама, што је највише платила сама Црна Гора, јер су њухову виспреност и интелект присвојили други градови.

"Али, времена се мењају. Црна Гора је чланица НАТО-а и ближи се дан када ће ући у Европску унију и сада ја вама, у име напредне и прогресвне Црне Горе, пружам руку да своје визије и идеје остварите у Црној Гори. Молим вас да кад идете из Црне Горе, идете да бисте се у њу вратили", рекао је Брајовић.

Он је и Црној Гори, али и свима у свету пожелео што мање историјских датума као што је 13. јул, јер је то знак да ће бити мира, а једино је у миру могуће бити задовољан и спокојан.

Пријему у београдском хотелу "Хајат" присуствовали су потпредседник Скупштине Србије Владимир Маринковић, министри Александар Антић и Зоран Ђорђевић, представници дипломатског кора, као и културног и јавног живота.