Министар Поповић у посети Новосадском универзитету

Поповић је подсетио да пројекат изградње Научно-технолошког парка финансирају Влада Србије, Покрајинска влада, Универзитет и Факултет техничких наука, те додао да је сигуран да ће значај овог пројекта бити препознат и од стране домаћих и страних компанија.

"Привреда мора да буде активан учесник овог процеса, веза науке са привредом је оно што је потребно свима, а Факултет техничких наука је показао у последњих двадесетак година да су изванредни у томе", рекао је Поповић након састанка са ректором Новосадског универзитета Душаном Николићем и деканом Факултета техничких наука Радетом Дорословачким.

Истакао је да је изградња Научно-технолошког парка у Новом Саду важна за град Нови Сад, Војводину и читаву Србију као механизам који ће отворити нове перспективе за даљи развој науке и примену научно-истраживачких решења у привреди.

"Парк ће се простирати на површини од 26.000 квадратних метара, а тај простор ће, поред високотехнолошких компанија које послују у Србији, користити и професори и студенти факултета који ће на једном месту имати најсавременију опрему и све услове за покретање својих иновативних старт-апова", нагласио је Поповић.

"Биосенс спаја оно најважније - информационе технологије и пољопривреду", навео је Поповић након састанка са ректором Новосадског универзитета и деканом ФТН-а посетио Институт Биосенс, обишао лабораторије и присуствовао презентацији иновационих пројеката, те истакао да је поносан што Србија данас има људе који раде на овако озбиљним пројектима и додао да је Биосенс пример не за 21. век, већ да је ближе 22. веку.

Наглашава да је Институт Биосенс препознат од стране Европске комисије и са својим пројектом су, како је истакао, победници највећег конкурса на ком је учествовало преко 200 компанија из целе Европе, као и највећи европски универзитети.

"За тај пројекат су добили 28 милиона евра бесповратних средстава, који ће бити уложени у најквалитетније лабораторије и у научно-истраживачки институт, који ће моћи да користи целокупна привреда Србије, пре свега пољопривреда, јер је Биосенс спона за две најважније гране у Србији – информационе технологије и пољопривреду", рекао је Поповић.

То практично значи, како је навео, потпуну дигитализацију пољопривреде, а корисници ће, истиче, бити сви пољопривредници у Србији.

"То је потпуно нешто ново, нешто најсавременије, не само у Србији, већ и у Европи. Влада Србије је препознала значај овог пројекта и Института и заједно са Европском комисијом га финансира, а од тога ће највећу корист имати грађани, млади научници, пољопривредници и сва интелектуална заједница у Србији", поручио је Поповић.

Према његовим речима, Инсититут Биосенс сарађује са практично свим европским организацијама, као и са Европском космичком агенцијом која им шаље податке, а који су, како је навео, преко Института доступни и нашим пољопривредницима.

"У наредних годину до две дана овде ће бити запослено 200 младих најквалитетнијих стручњака из Србије и иностранства, а са њима ће као једна пирамида да се шири број студената и доктораната, који ће моћи да учествују у свим овим пројектима", истакао је Поповић.

Директор Института Биосенс Владимир Црнојевић рекао је да је велика част што је министар Поповић посетио Институт само неколико дана од формирања нове Владе.

"Влада Србије од самог почетка пружа велику подршку раду Биосенса, али и генерално иновацијама и продору информационих технологија у све поре друштва, дигитализацији читавог друштва и то је управо шанса за Србију да направимо корак напред", рекао је Црнојевић.

Подсетио је да је мисија Биосенса да осавремени пољопривреду.

"Имамо шансе да уз паметне људе, уз иновативни дух који се овде негује и уз партнере из иностранства, у Србији направимо нешто што ће бити, као што је рекао министар, за 22. век", истакао је Црнојевић.

Весна Црнојевић Бенгин из Института Биосенс рекла је да пројекат "Антарес", који заједнички финансирају Влада Србије и Европска комисија са по 14 милиона евра свака страна, има за циљ да повеже ИТ сектор и сектрор пољопривреде и то је оно, како је навела, о чему се данас говори као о четвртој индустријској револуцији.

"Као што данас никако не можемо да замислимо пољопривреду у којој не би било машина, него би се користила животињска снага, као што не можемо да замислимо пољопривреду у којој не би било вештаћких љубрива, семена и хибрида, тако за неколико година нечемо мочи да замислимо пољопривреду која се не ослања на ИТ сектор", рекла је Црнојевић Бенгин.

По њеним речима, задатак тог пројекта и мисија Института Биосенс је да направи да се четврта индустријска револуција деси баш у Србији.

"Мисија је да Србија из овог процеса изађе као победник, не као неки ко прати трендове у свету, него као него ко ће те трендове у будућности покренути", закључила је Црнојевић Бенгинова.