"Будућност ЕУ могућа на редефинисаним основама"
Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић оцењује да је Европска унија, заокупљена својом кризом, изгубила утицај који је имала на дешавања на Западном Балкану.
Александра Јоксимовић је, отварајући конференцију "Европа у више брзина – западни Балкан у рикверцу", рекла да је неупитно да од решавања кризе унутар ЕУ зависи и положај Западног Балкана, а данас је неизвесност у погледу будућности Уније много мања.
"Сада већ можемо рећи да је дошло до нове наде да је будућност ЕУ могућа на редефинисаним основама", рекла је Александра Јоксимовић.
Важно је, приметила је, што је тренд пораста популизма и антиевропских странака заустављен.
Истакла је да Берлински процес показује да постоји жеља да се Западни Балкан укључи у европску породицу.
"Балкан мора да ради свој домаћи задатак и да спремно дочека чланство у ЕУ. Неопходно је да се Унија константно бави овим регионом, јер свако улагање сада смањује улагање у будућности", истакла је Јоксимовићева.
Директорка "Фридрих Еберт" фондације у Београду Урсула Кох Лаугвиц сматра да постоји много изазова, али да ЕУ неће пропасти.
"Предвиђања да ће популисти остварити велике победе су пропала, али је остао велики изазов мигрантске кризе. ЕУ има много изазова, али неће пропасти", рекла је Урсула Кох Лаугвиц.
Додала је да у расправу коју ЕУ води о томе како ће изгледати након Брегзита треба укључити и земље западног Балкана.
Бивши посланик Европског парламента Ханес Свобода сматра да се земљама региона може понудити нека врста интеграције и пре пуноправног чланства.
"Не знам када ће европске државе одлучити да прихвате неку од држава у чланство, али треба узети у обзир у којој области се државе приближавају корак по корак и интегрисати их, пре пуноправног чланства", поручује Свобода.
Земље западног Балкана под утицајем су великих изазова попут Брегзита и кризе ЕУ на путу придруживања.
"Много теже је данас ући у ЕУ него када их је било 12 или 15. С друге стране, критеријуми су све већи, земљама Западног Балкана се не верује толико као што се веровало када су улазили Аустрија, Финска или неке друге земље", сматра проф. др Дејан Јовић са Факултет политичких наука у Загребу.
Док се чека политички моменат за придруживање европској породици, Србија усаглашава домаће закоднодавство са правним тековинама ЕУ.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар