Усвојени извештаји о раду правосудних тела

На седници одбора полемисало се о томе да ли постоје притисци на судије и тужиоце, а председник тог одбора Петар Петровић (ЈС) каже да од када је члан Високог савета судства (ВСС) ни један писани захтев или жалба нису стигли да је вршен притисак на неког, додајући да се врше притисци преко медија, али да за то, како каже, нису криви медији.

Посланик Доста је било Душан Павловић навео је да постоје истраживања која показују да је стање у правосуђу у Србији лоше, наводећи податак из извештаја Фридом хауса, који, како каже, показује да је оцена за Србију у период од 2008. до 2017. године била 4,5.

"То је јако лоша оцена", рекао је Павловић, који је критиковао и то што се, по њему, судије бирају нетранспарентно, додајући да не постоји ранг листа судија из које би требало да се види зашто је неко предложен за судију.

Заменица председника ВСС Бранислава Горавица рекла је да се не може сложити са оценом о постојању политичких притисака.

"Ја сам судија 25 година и никада нисам трпела (политички) притисак, а што се тиче ових других притисака, молбе комшија, грађана, колега,…суштина судијског посла је да томе одоли. Нисам сведочила да је неко подлегао том притиску", рекла је Горавица.

Каже да је ВСС јавним саопштењима реаговао на одређене појаве које се сматрају притисцима и да су то били случајеви када се притисци врше кроз медије о суђењима о породичним стварима из којих је искључена јавност и случајевима улажења у приватност.

"Што се тиче анализе стања у правосуђу, Савет је и претходне и ове године посветио време озбиљној анализи која подразумева оптерећеност по судовима и судијама. Нисмо пронашли успешан начин како да превазиђемо оптерећеност судија у Београду. Просечно су више оптерећени него у другим местима", рекла је Горавица.

Додала је да је у току конкурс чији је циљ да се попуне превасходно виши, привредни, апелациони и врховни судови, наводећи да ће се ускоро знати први резултати ванредног мерења резултата рада.
Павловић из Доста је било имао је примедбе и на извештај Државног већа тужилаца. Како је рекао, у извештају има пуно корисних ствари, али се не говори о притисцима извршне власти и политичара на судије и тужиоце.

Као пример да тужилаштво не ради како треба споменуо је случај Савамале, рекавши да нема података о томе какво је кривично дело извршено, нити ко су извршитељи.

Татјана Лагумџија из ДВТ је указала да тај орган не надзире рад тужилаштава и да је задужено да штити самосталност јавних тужилаца и њихових заменика. Додала је извештаја о пристицима нема, јер их, каже, није ни било.

"Да су били пријављени притисци, то би се нашло у извештају", рекла је Лагумџија.

Михаило Јокић из СНС-а је оценио да је стање у правосуђу задовољавајуће и да се много поправило од 2010. године када се кадровска политика водила у кафанама, подсетивши да је држава изгубила 2,6 милијарди динара на име исплате штете разрешеним судијама у процесу реформе правосуђа.

Посланик СПС Неђо Јовановић сматра да су оцене о притисцима на судије генерализација и политизација, те да је логично да се именом и презименом каже који је судија био под притиском, како би се о томе расправлало.

Представљајући извештај о раду јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштиту уставности и законитости, тужилац за високотехнолошки криминал Бранко Стаменковић је изнео податак да је стопа криминалитета у Србији нешто мања него раније, али је указао на раст рачунарског криминалитета.

"Србија је међу првима у Европи имала специјализоване органе, али ми се чини да се та област сада прелива и на редовна тужилаштва", рекао је Стаменковић.

Како је оценио, потребни су додатни напори да се судови и тужилаштва обуче да могу на успешан начин да се против тога боре.

Стаменковић је истакао да и друге земље трпе огромну штету, а да озбиљне последице трпе привредници.