Шта значи план "Берлин плус" за Западни Балкан?

Да ли је "Берлин плус" минус у евроинтеграцијама Западног Балкана? Европски комесар је изричит. Нови немачки план није замена за чланство, већ знак да чланице желе да инвестирају у регион. Потпредседница Владе ту види шансу.

"Сваки фонд и сваки пут и сваки начин да до инвестиција дођемо и да их имплементирамо је за нас значајан и добродошао. То никако не значи да је то било каква врста компензације за спорији улазак Србије у ЕУ", истиче потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић.

Али немачки шеф дипломатије је на ту идеју дошао из забринутости. У региону види поделе и демоне национализма, а решење у економском оснаживању. Уочи јулског сусрета премијера западнобалканске шесторке предлаже и посебан фонд – да се Западни Балкан премрежи инфраструктурним везама, попут ауто-пута Београд–Приштина–Тирана, али и Србија – Босна и Херцеговина.

Циљ је и либерализација трговине и услуга, дигитализација, роминг, признавање диплома – однос какав имају чланице Уније.

"То ће помоћи шесторки Западног Балкана да на путу ка ЕУ буду спремније да постану чланице. Реч је о плану који је комплементаран процесу придруживања и који ће сваку од држава ојачати на том путу", наводи амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман.

Сигнал из Берлина – потребно убрзање 

То је била замисао и немачке канцеларке када је 2014. покренула Берлински процес. И орочила га до 2018. Из Берлина сада стиже сигнал да је потребно убрзање. Без нових условљавања, уверен је Горан Свилановић.

"Нема нових правила, нових критеријума и нове стратегије, и даље остаје на снази она која омогућава државама да у складу са својим развојним могућностима и темпом усвајања акција постају чланице ЕУ", каже генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић.

Главни донатори биле би чланице Уније. И шире, попут Норвешке и Швајцарске. Свилановић очекује и веће интересовање Европске комисије за владавину права и борбу против корупције.

"То је саставни део када се више пара издваја да се више води рачуна како се те паре троше", додаје Свилановић.

За евроскептике, "Берлин плус" је, док се Европа бави собом, знак да политика проширења постоји само у теорији. Али и да Западни Балкан остаје интересна сфера, да не постане мета других сила. Национални конвент о ЕУ га види као помоћ региону да достигне стандарде Уније.

"Важно је напоменути да је то један од одговора и на чињеницу да државе Западног Балкана у процесу приближавања ЕУ касне. Свака позитивна иницијатива и конкретно решење значи да ми унапред знамо куда идемо", наводи Наташа Драгојловић из Националног конвента о ЕУ.

Мапа "Берлин плус" тек се уцртава, а већ се упоређује са Маршаловим планом. Да би је Западни Балкан следио, премијери би требало да је прихвате, пред састанак 12. јула у Трсту. Тачно 60 година од када је потписан и План европске обнове.