Шта Србија може да очекује од Уједињених нација

О томе шта Србија данас може да очекује од Уједињених нација, са некадашњим дипломатом, разговарала је Јелена Терзић.  

Владислав Јовановић каже да би УН морале да инсистирају на свеобухватној примени Резолуције 1244.

Примењене су само одредбе које се односе на положај и права албанске стране, док се српска страна и Срби на КиМ, прогнаних и Србије као државе ингорисале, тако да та резолуција није у потпуности примењена. То је један од разлога зашто се тзв. албански фактор, раније терористички, касније побуњенички и сада формално са западне стране легализовани понаша осионо и сматра да му је све допуштено.

Да ли се ипак нешто на међународној сцени променило у схватању тога шта се дешавало на Косову и Меохији? Случај Рачак и Вокер су последњи примери, а о то је најављена тема седнице СБ у Њујорку?

Рачак и оно што је Вокер раније урадио и сада изјавио помножено са три јер он најављује много веће ангажовање у остваривању пројекта тзв. "Велике Албаније" – то је више него повод и разлог да се темељито преиспита улога Рачка у тој војној и политичкој ситуацији, ко је тражио casus belli јер то Вилијам Вокер није урадио сам, на своју руку. Без обзира на његова проалбанска осећања, он је послат да буде шеф мисије ОЕБС-а да произведе ситуацију у којој ће оправдавати војну интервенцију. То је један задатак. Други је да се ОЕБС сам врати и испита себе и своје поступке колико је био одговоран или неодговоран када је пристао да компромитован човек буде шеф њене мисије у веома осетљивом и ратом захваћеном делу Србије.

Србија се данас обраћа најмеродавнијем телу светске организације, Савету безбедности, а Рамуш Харадинај прозива Вашингтон. Да ли се његове изјаве могу отписати само на ванредне парлемнтарне изборе?

То је сада играње у односу снага бивших вођа терористичке ОВК сада на власти и Вашингтона који их је ослободио терористичке стигме и прогласио ослободилачком војском и у име тога извршио тзв. Хуманитарну интервенцију и која није била хуманитарна него злочин против мира јер то је дефиниција агресије. Тако да је у случају Харадинај дошло до огорчења, јер био понижен у светској јавности захтевом за изручење Србији и јер је био три месеца у Француској са том стигмом да је потенцијални ратни злочинац, а са друге стране та осветољубивост код њега и његове породице према Србији и Србима у целини је сада еруптирала јер она је постојала све време рата. Многи Албанци који су били лојални држави којој су припадали Србији и Срби су жртве те групе која је била најкрволочнија међу припадницима тзв. ОВК.

Очекује се да ће министарка правде Нела Кубуровић у Њујорку упозорити на претње албанских политичких лидера, и оних који се противе оснивању Специјалног суда за злочине које су починили припадници ОВК.