"Србија и НАТО имају заједнички интерес – трајни мир у региону"

Србија и НАТО имају заједнички интерес, а то је трајни мир и стабилност у региону, јер је то предуслов његовог напретка, рекао је помоћник министра спољних послова Бранимир Филиповић, подсетивши да се Србија у највећем делу граничи са чланицама НАТО или аспирантима на чланство.

Нагласио је нарочити интерес за сарадњу са НАТО-ом због улоге Кфора, који на Косову и Метохији брине о безбедности Срба и других неалбанаца, као и српске религиозне баштине.

Према његовим речима, Србија је војно неутрална и чланство у НАТО није на њеној политичкој агенди, као ни на агенди тог војног савеза.

На дневном реду је избор најбољег начина сарадње у интересу мира и стабилности, рекао је Филиповић, додавши да НАТО препознаје Србију као "извозника безбедности".

Нагласио је да политика војне неутралности даје добре резулате, а кроз акте Владе и других државних ограна јасно се показуе да Србија нема намеру да приступи неком војном савезу.

Филиповић је подсетио да је Србија са НАТО закључила Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП), у којем је један од приоритета политички дијалог.

Ранијих година је био спорадичан, а сада је институционализован и направљен је искорак који омогућава да се на највишем нивоу у НАТО наши ставови разумеју на што бољи начин, казао је Филиповић.

Шеф НАТО канцеларије за везу у Београду, бригадни генерал Чезаре Маринели је истакао да Србију нико не тера да буде члан тог савеза.

Поштујемо став Србије, она сама одлучује који ниво сарадње са НАТО жели, рекао је Маринели.

Навео је да Србија и НАТО имају бројне заједничке активности и нагласио да је ИПАП највиши ниво сарадње једне земље нечланице са НАТО.

Икуство своје земље на првом од два панела пренео је амбсадор Шведске Јан Лундин, који је рекао да је та држава чланица Европске уније, али је војно несврстана, мада то није унето у њен Устав, већ је део доктрине и традиције.

Ми у великој мери сарађујемо на међународном плану са НАТО, рекао је Лундин, који је подсетио да је у тој земљи нема обавезе служења војног рока.

Указао је да се Шведска укључује у међународне војне интервенције ако постоји подршка Уједињених нација, као и да је неко време један њен батаљон био стациониран у Грачаници.

У највећем броју случајева, каже, Шведска избегава борбене ситуације и даје подршку операцијама извиђања, као што је било у Либији.

Према његовим речима, велики део становништва је против уласка државе у НАТО.

Изасланик Министарства одбране Аустрије пуковник Томас Ахамер је рекао да се у тој држави не дискутује о евентуалом уласку у НАТО.

Према његови речима, ако се односи НАТО и Русије погоршају, Аустрија ће се још више повући у наутралност, јер не жели да се у том политичком конфликту нађе између те две стране.

Неутралност је један од кључних елемената наше безбедносне политике и налази се у Уставу, рекао је изасланик Министарства одбране Швајцарске пуиковник Ларс Вејлструп, наводећи да та земља нема намеру да буде члан НАТО.

Иако је био најављен, првом панелу није присустовао представник Министарства одбране Србије због изненадне заузетости обавезама, објаснио је организатор.

Извршни директор Атлантског савета Србије Владе Радуловић је рекао да се та организација залаже са пуноправно чланство и потпуну интеграцију Србије у евроатлантске институције.

Пуноправно чланство у НАТО за нас заузима веома значајно и посебно место, рекао је Радуловић, наводећи да је данашња конференција, под називом "Србија и западни савезници-изазови безбедносне и одбрамбене политике", организована са америчком амбасадом.