Докле се стигло у подели имовине бивше СФРЈ

Бивше републике, а сада самосталне државе, одлучне су да имовину коју је Југославија имала широм света поделе до последњег квадратног метра и долара. Посао нимало лак али се по свему судећи приводу крају.

"Наш је интерес да што је могуће пре окончамо Анекс Б и да једноставно изађемо с једном чистом ситуацијом да и ми попишемо у пуној мери своју имовину, да направимо своје планове управљања, одржавања, коришћења, продаје, куповине, мањих замена - има ту разних модела", каже Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова Србије.

Подела имовине коју је поседовала Југославија прецизирана је кроз седам анекса: покретна и непокретна имовина, дипломатска и конзуларна имовина, финансијска потраживања и дуговања, архив, пензије, дуговања и приватна својина.

У Анексу Б највише се одмакло (од подељених објеката Србија је добила 30, Хрватска 18, Словенија и Босна и Херцеговина по 10, Македонија четири објеката).

"Комитет ради на принципу потпуног консензуса тако да ништа није договорено док сви нису пристали на одређен договор, тако да БиХ нити може ишта више да буде задовољна од других нити мање задовољна", каже Лазар Мркић, амбасадор БиХ у Србији.

Још се чека подела 51 некретнине, јер имовинско-правна питања са државама у којима се оне налазе нису решена. Спорни су објекти и земљиште у Адис Абеби, Њу Делхију, Москви.

"Оно што је за нас било важно и зашто смо инсистирали да се Москва и Њу Делхи посебно третирају је питање реципроцитета јер је Србија на основу споразума који су били потписани дала одређене објекте у Београду и једној и другој страни и ми инисистирамо да се питање реципроцитета, онога што смо ми дали једни другима узме у обзир", истакао је Одаловић.

За пет некретнина које су државе одлучиле да продају, две у Њујорку један у Немачкој, Јапану и Швајцарској, сукцесори су пронашли америчког агента за некретнине. Пред њим је велики изазов јер објекте продаје заједно.