Геноцид – најтежи злочин, а најјефтинија реч
Лидер СДСМ-а, приликом представљања програма Владе Македоније за чији састав још није добио мандат, није помињао захтев албанских партија из Тиранске платформе да се осуди геноцид над Албанцима од 1912. до 1956. године. Резолуцијом у парламенту или чак тужбом против Србије. Али су и тај захтев и одбијена ревизија пресуде БиХ за геноцид против Србије поново покренули питање домета таквих иницијатива.
Стравични ауторитет најтежег замисливог злочина обезвређује се зарад политичких чарки. Тако правници гледају на последње у низу покушаја девалвирања злочина који се најтеже доказује, а који се у регону, чини се, на речима најбрже потеже. Јер, месецима пре него што ће се захтев БиХ за ревизију пресуде обити о врата МСП, знало се да је предаје човек који за то није овлашћен.
"Ово писмо Међународног суда правде би требало некако да се схвати и као сигнал да је рат завршен и да треба да се окренемо ка другим и нормалним питањима", каже Тибор Варади, професор међународног права.
Томе не доприноси, евентуална македонска тужба против Србије за наводни геноцид над Албанцима од 1912. до 1956.
Конвенција о спречавању геноцида ступила је на снагу 1951. године, па за најтежи злочин нису оптужени ни нацисти, нити је Јасеновац могао да се нађе у тужби Србије против Хрватске.
"То би значило да би остало да се тужи за геноцид између 1951. и 1956. што је сасвим бизарно и ја се надам да се о томе озбиљно не размишља, није ни декларација сувисло решење, а тужба би била бесмислена опција", каже Варади.
Смисао не могу да пронађу ни историчари, посебно у периоду наводног геноцида - шестогодишњем раздобљу балкасних и Првог светског рата, а потом и времену заједничке државе.
"Геноцид и злочин над Албанцима на територије Македоније нису постојали, историјска наука нема нити један доказ ни индицију да је дошло до насиља, ради се о флагрантном покушају мешања политике у историјске чињенице", каже Дејан Ристић, историчар.
"Проблем је што може да изазове озбиљније политичке последице по односе Србије и Македоније уколико би владу чинио коалиција албанских страна и СДСМ и ако би влада то озваничила као своју спољнополитичку платформу то би већ био озбиљан међудржавни проблем", каже Александар Попов, директор Центра за регионализам.
Да би се скренула пажња са унутрашњих питања, тако злочин над човечношћу - акција којом се систематски и неселективно истребљује један народ, прераста у оно што политиколози виде као политику геноцида.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар