Преговарачка позиција Владе за поглавље 7 у четвртак

Тања Мишчевић је нагласила да се не може никада рећи када ће бити отворено неко поглавље јер се ради о одлуци свих 28 држава чланице Уније.

Мишчевић је, на панелу "Који став заузети у приступним преговорима" Копаоник бизнис форума, указала да сами преговори са ЕУ нису циљ сам по себи, већ они пре свега треба да одговоре на неколико важних изазова са којима се морамо суочавати у условима глобализације, окружења, Европе као такве, али и унутрашњег развоја и реформи.

"Кроз преговоре се о нама ради", истакла је Мишчевић.

Она је објашњавајући процес отварања поглавља, указала да смо управо отворили поглавље 20 о индустријској политици и најпре добро направили анализу стања овде и представили је ЕУ. 

"Онда је ЕУ нама рекла да од тог стања у којем се налазимо до стања потпуног прихватања у овој области, принципа много више него права, шта све треба да урадимо и рекли да можемо отворити а да не морамо да припремо посебан план, јер смо релативно добро припремљени", рекла је Мишчевић.

Она је додала да је за затварање овог поглавља потребна измена индустријске стратегије, за шта је потребна синергија са пословним окружењем.

"Наш основни задатак је да у том контексту обезбедимо најбољу могућу позицију за Србију, а то значи да релативно брзо, са мање трошкова достигнемо стандарде. То је највећи изазов, али имамо добру почетну позицију", уверена је Мишчевић.

Мишчевић је подвукла да су преговори инструмент, а да је много важније шта се дешава "код куће" у смислу хармонизације са европским правом.

"Никада нећемо имати одговоре када ће било које бити отворено јер зависи од 28 држава чланице. Брегзит још није ни започео, он почиње процедуром Члана 50, а она још није почела, и тек онда почињу преговори који могу трајати најмање две године и за све то време Велика Британија као пуноправна чланица доноси одлуке у вези проширења", указала је шефица преговарачког тима.

Оценила је да ће најтежа ставр са којом ћемо се суочити, а већ се суочавамо, није писање закона, нити усклађивање, већ имплементација.

Мишчевић је рекла да у тој фази морамо да доказујемо број извршних пресуда у заштити бројних права на основу европског права.

"Већ сада морамо да показујемо, на пример, у борби против корупције број завршених случајева пред судом", објаснила је она.

Мишчевић је, одговарајући на питања, да Србија није спремна за обимнија средства из претприступних фондова.

"Занат се учи и потребно је што више људи који умеју да праве пројекте за коришћење средстава из ЕУ фондова", казала је она.

На крају је, подсетила да нису све чланице ЕУ чланице еврозоне, нити зоне Шенгена, и не учествују заједничој одбрамбеној политици.

"Ми не можемо истог момента када постанемо чланица, када год буде тај моменат, у потпуности прихватити све обавезе које проистичу из чланства, јер нисмо у стању за то. Зато тражимо више средстава, а мање да уплаћујемо у буџет, повластице, а то су теме преговора", објаснила је Мишчевић.

Изразила је уверење, на основу поука прошлости, да је процесом европске интеграције ЕУ посатајала јача.

"Идеја европске интеграције је идеја стабилности и сарадње, а нама у региону треба јака и чврста ЕУ. Преговори дуго трају, али нама је важније да одмах постигнемо стандарде да Европа буде овде присутнија. У разговорима о изласку Британије проширење не треба да буде занемарено већ аргумент јаче сарадње", закључила је Мишчевић.