Дачић: Пуноправно чланство у ЕУ стратешки циљ Србије

Осврнувши се на чињеницу да се целокупан процес приступања Србије ЕУ прати кроз темпо резултата постигнутих у дијалогу између Београда и Приштине, Ивица Дачић је истакао да би, дугорочно гледано, било контрапродуктивно одржавање постојећег паралелизма у смислу напретка у поглављу 35 и другим реформским поглављима, јер би то практично значило да се умањује значај предузетих реформи, а преувеличава један изузетно осетљив политички процес.

Исказао је незадовољство због упорног избегавања Приштине да отпочне са спровођењем свог дела обавеза у вези са формирањем Заједнице српских општина и повлачења једностраних потеза, попут захтева за пријем у чланство Унеска и других међународних организација, који угрожавају до сада постигнуте резултате дијалога, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.

Указао је да ЕУ треба да има избалансиранији приступ и да мора да заузме јасан став у вези са сваким кораком који није у складу са европским нормама и стандардима и њеним основним вредностима и принципима, без обзира на то одакле они долазе. 

"Утисак јавног мњења у Србији јесте да такве реакције изостају или су веома благе када је реч о другим актерима у ширем региону, док се потпуно другачији приступ примењује када је реч о Србији. То све утиче на општу перцепцију и слику о ЕУ, због чега се и региструју осцилације у проценту подршке чланству у ЕУ", оценио је први потпредседник Владе.

Поводом усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, Дачић је указао да је погрешно то питање сагледавати само кроз придруживање декларацијама ЕУ, јер Србија има значајну улогу у бројним другим областима сарадње.

Дачић, који је приредио радну вечеру за чланове ЦОЕЛА и представнике Савета ЕУ и Европске комисије, изразио је очекивање да ће током председавања Малте и Естоније Савету Европске уније Србија отворити већи број преговарачких поглавља.

Истовремено је изразио жаљење што наш интерес за бољим разумевањем и узајамним уважавањем, као и за приступ окренут будућности, не деле сви у региону.

У том контексту, апострофирао је изузетно озбиљну ситуацију у Босни и Херцеговини и чињеницу да је Бакир Изетбеговић, доношењем личне одлуке да покрене ревизију тужбе за геноцид против Србије, нарушио интегритет постојећих институција, што ће имати значајне последице не само у Босни и Херцеговини него и по цео регион.

Први потпредседник Владе је истакао учешће Србије са 328 припадника у мировним мисијама УН и ЕУ, јачање капацитета за веће ангажовање у цивилним мировним операцијама, сарадњу у борби против тероризма, близак однос са Европском одбрамбеном агенцијом, као и чињеницу да је Србија кредибилан партнер ЕУ у изазовима мигрантске кризе, у којој је преузела већи терет него поједине чланице ЕУ. Све то указује да ЕУ Србија види као главног партнера у спољној, безбедносној и одбрамбеној политици.

У том смислу нагласио је да ћемо сваку декларацију ЕУ у овој области наставити да процењујемо на индивидуалној основи и да ћемо одлуке о придруживању, као и до сада, доносити у најбољем интересу грађана Србије, а све у духу принципијелног прагматизма за који се и ЕУ залаже.

Министар је, такође, указао да је у овој фази наших преговора о приступању 64 одсто усклађивања реално.

Обавестио је и да је рад на изради нових стратешких докумената у области безбедности и одбране у току.

Дачић је изразио задовољство што је успостављена пракса консултација са Спољнополитичком службом ЕУ, што је добра платформа за јачање сарадње и размену мишљења у бројним областима.

Нагласио је да је Србија у потпуности посвећена постизању дугорочне стабилности у региону. У том контексту истакао је значај Берлинског процеса за остваривање блиске сарадње у области инфраструктурног повезивања, економске интеграције и сарадње младих.

Чланови Радне групе Савета ЕУ за проширење (ЦОЕЛА) и представници Савета ЕУ и Европске комисије од 28. фебруара до 3. марта бораве у посети Србији.