Министарство: За председничке изборе више од 640 милиона динара

У том министарству су истакли да се 50 одсто тих средстава распоређује у једнаким износима предлагачима кандидата, који су дали изјаву да ће користити средства, док се преостала половина додељује предлагачу кандидата који је освојио мандат.

Новац се, како су навели, уплаћује предлагачима кандидата у року од пет дана од дана утврђивања коначне листе кандидата.

Министарство финансија подсећа да је за претходне председничке изборе одржане 2012. године, било издвојено 843.228.190 динара, а сваки кандидат, који није освојио један одсто важећих гласова, морао је да врати новац у буџет Србије, односно новац је наплаћен из банкарских гаранција.

"Обавеза је сваког кандидата у кампањи за избор председника државе да има посебан рачун и да сав новац који прикупља и троши, а који по Закону о финансирању политичких активности може бити из јавних и из приватних извора, иде преко тог рачуна", каже за Танјуг помоћница директора Агенције за борбу против корупције Катарина Дакић.

"За изборну кампању држава обезбеђује у години у којој су избори средства у висини од 0,07 одсто прихода буџета. О издвајању тог новца и преношењу средстава политичким субјектима који учествују у кампањи се стара министарство финансија", подсећа Дакићева.

Истовремено, према њеним речима, даваоци прилога за изборну кампању могу бити физичка и правна лица, а у случају избора председника важе, као и за све остале изборе, лимити на средстава која се дају.

Тако, каже Дакићева, физичка лица могу да дају 20 просечних месечних зарада у Србији, правна лица 200 просечних месечних зарада, а све мора да иде преко рачуна који је намењен управо за ту изборну кампању.

Дакићева објашњава и да ће Агенција организовати мрежу посматрача који ће пратити цео ток изборне кампање, као и да ће по завршетку избора обавити контролу извештаја које су обавезни да им доставе сви кандидати који су учествовали у изборној трци.

"Као и када су у питању годишњи финансијски извештаји, Агенција прикупља податке од свих институција или пружалаца услуга политичким субјектима или даваоца прилога да бисмо могли да извршимо адекватну контролу извештаја које нам достављају", рекла је Дакићева.

Немања Ненадић из Транспарентности Србија подсећа да расподела новца зависи од броја кандидата, због чега се обавља тек неколико дана пред изборе.

"То у пракси значи да ће странке, коалиције и групе грађана финансирати иницијално кампању из приватних извора, из кредита или "на почек", уколико су медији и други пружаоци услуга спремни да чекају.

Он, међутим, упозорава на досадашњу праксу где су предлагачи кандидата чекали новац из буџета, па онда из других извора попуњавали оно што им недостаје, односно одлагали плаћање колико год су могли.

О томе како и у којим се случајевима новац од кампање враћа, Ненадић наводи да се у принципу враћа оно што није потрошено и то до момента подношења извештаја, а то је нешто више од месец дана након завршетка пројекта.

"Међутим, у пракси и они предлагачи кандидата који немају реално значајне трошкове често су налазили начина да не врате новац", примећује Ненадић.

Кад је реч о контроли финансијских извештаја Ненадић помиње Агенцију за борбу против корупције, али наводи да је то само формална страна приче, у смислу да ли је остао неки вишак новца на рачуну или не.

Медији су последњих дана шпекулисали да је то што се није успело у избору директора Агенције у директној вези са интересом политичких снага које подржавају поједине опозиционе председничке кандидате.

Ненадић додаје и да је изменама Закона из 2014. омогућено парламентарним странкама које нису утрошиле сав новац добијен из буџета да га уложе у кампању, чиме су, оцењује Ненадић, кандидати група грађана и ванпарламентарних странака стављени у неравноправан положај.

На изборима 2012. године учестовало је 12 кандидата, а цензус од један одсто није прошла само Даница Грујић, која је вратила новац.