Љајић: Хрватска блокада нема везе са заштитом права мањина

"Блокада Хрватске ће имати најмање три штетне последице. Нанеће огромну штету укупним билатералним односе две земље, а такође ће утицати на однос јавности и грађана Србије према ЕУ, јер ће се због оваквог условљавања повећати број оних који се противе уласку у ЕУ" рекао је Љајић Танјугу.

Трећа последица односиће се на хрватску мањину у Србији, која се оваквим потезом наводно штити, а у суштини јој се чини највећа штета, јер је у условима заоштрених односа између две државе тешко очекивати да могу да се унапређују права било које мањине, подвукао је Љајић, који је 2004. године као савезни министар за мањине потписао Међудржавни споразум о заштити националних мањина између Србије и Хрватске.

"Зато ово нема никакве везе са заштитом права мањина, већ је пре свега чиста демонстрација преимућства и привилегованог положаја због чланства у ЕУ, јер се у Акционом плану Владе Републике Србије, који је био услов за отварање Поглавља 23 налази модел за решавање питања од значаја за све мањине, па и хрватску мањину, укључујући ту и образовање на мањинским језицима" навео је Лајић.

Потпредседник владе је подсетио и да су представници националних савета свих мањина у Србији учествовали у изради овог Акционог плана.

Како је указао све чланице ЕУ су дале сагласност на тај план и рокове, а сада се појединачна питања постављају пред Србију и то пред отварање готово сваког поглавља.

"Овакво непринципијелно условљавање може да траје у недоглед, уколико се не одлучи где и на који начин треба да се решавају мањинска питања и шта се од Србије очекује" додао је Љајић.

Љајић је прецизирао да у Србији постоји 26 националних мањина па се поставља питање да ли је могуће да се само једна од њих суочава са проблемима у образовању, или је посреди нешто друго.

Он је додао и да, наравно, нико не каже да је стање идеално и да нема ствари које треба поправљати, али је област људских и мањинских права, поље где је остварен највећи напредак у последњих 16 година.

"Србија је спремна да сва отворена питања решава на билатералној основи, а пре свега кроз активирање мешовите комисије за мањине, која је предвиђена Међудржавним споразумом о заштити националних мањина Србије и Хрватске, на који се хрватска страна толико позива" поручио је Љајић.