Скупштина о пољопривреди

Посланици су током дана разматрали измене закона о пољопривреди и руралном развоју и о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, као и измене Закона о водама.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекао је да је измене Закона о пољопривреди и руралном развоју неопходно усвојити по хитном поступку како би пољопривредници у Србији имали приступ средствима из ИПАРД-а у износу од 175 милона евра.

Како је додао, изменама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју предвиђен је шири обухват оних који ће имати право да остварују подстицаје из буџета, док ће посебна пажња бити усмерена на оне који се баве сточарском производњом.

"Средства која су намењена за пољопривреднике у том износу, а о којима се много говорило претходних година, због непостојања акредитације Управе за аграрна плаћања нису на располагању пољопривредним произвођачима, и зато се иде на усвајање измена по хитној процедури", рекао је министар.

Он је најавио да ће до половине јануара комплетна процедура за ангажовање стручњака у Управи за аграрна плаћања бити завршена, те да је предвиђено да већ у априлу будемо спремни за акредитацију те Управе, а да у другој половини 2017. буде први конкурс за ИПАРД средства намењена пољопривредним произвођачима и прерађивачима.

Недимовић је истакао да је ова година била добра за пољопривредну производњу и донела је веће приносе и приходе.

Што се тиче измена закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, Недимовић је рекао да је предвиђен шири обухват оних који ће моћи да остварују подстицаје.

Навео је да је буџет за пољопривреду за наредну годину за 3,32 милијарде већи и да је четири пута више средстава опредељено за развој мера конкурентности, односно за субвенционисање инвестиција у највећем делу.

Уместо 526 милиона динара колико је било предвиђено ове, у идућој години биће 2,2 милијарде намењених за то.

Изменама Закона о водама, према његовим речима, предвиђене су јасније процедуре о закупу неког водног простора и о другачијем управљању рекама, док ће накнаде за одводњавање, уместо Порске управе, обрачунавати надлежна јавна водопривредна предузећа. 

Посланици о ИПАРД-у и о томе ко је уништио српска села 

Посланик Савеза војвођанских Мађара Арпад Фремонд рекао је да се Законом о подстицајима пољопривреди и руралном развоју ствара стабилна, дугорочна и предвидива пољопривредна политика.

Као позитивно је оценио то што се проширује проширује опсег мера у области сточарске производње и проширује круг корисника подстицаја у области директних праћења за сточарску производњу.

Критике у вези са коришћењем средстава из ИПАРД фондова упутио је Мирослав Алексић из посланичке групе СДС, који је навео да је ИПАРД програм нешто што Србија има велику шансу да пропусти, јер се неодговорно понаша.

"ИПАРД програм је програм који важи од 2014. до 2020. године. Ми смо данас, слободно могу рећи, у 2017. години, а да притом нисмо до сада урадили апсолутно ништа да створимо услове да нам те паре не пропадну", рекао је Алексић.

Како је додао, пољопривреда спада у једну од најважнијих привредних грана па јој треба прићи са великом озбиљношћу, што, казе, није био случај у прошлости.

Шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић рекао је да је велика дилема ко је више крив за пропадање села, да ли СНС или ДС.

Како каже, пољопривреда и село су две теме које су остале "занемарене и понижене" у интересовањима политичких елита у претходном периоду, наводећи да би било погрешно рећи да су само напредњаци одговорни за слом пољопривреде и села.

У пољопривреди је, додаје, најважније дугорочно стратешко планирање и сигурност која се таквим планирањем даје пољопривредницима.

Шеф посланичке групе ЛДП-а Чедомир Јовановић сложио се да су села уништена и да је аграрна политика земље већ дуго лоша и конфузна и да је тешко са таквом политиком вратити живот у села.

"Какав је живот на селу, какво је образовање, здравствена заштита, културни живот, на основу чега би људи могли да размишљају о враћању на село и колико је министара за све ове године промењено и какав је био њихов план на који су пољопривредници евентуално могли да се ослоне", упитао је Јовановић.

Говорећи о предложеним изменама, демократа Горан Јешић рекао је да су пред посланицима три закона "којима са кантом гасимо пожар у овом тренутку".

Он је рекао и да извесност и предвидљивост морају бити јасно оличене у аграрним политикама, те да се не може сваке две или три године мењати стратегија пољопривреде.

На почетку седнице посланици су искористили прилику да поставе питања представницима власти.

Посланици ће сутра разматрати и предлоге закона о управљању аеродромима и о транспорту опасне робе, као и измене закона о комуналним делатностима и о јавно - приватном партнерству и концесијама.

На дневном реду је и потврђивање Споразума између Владе Србије и Уједињених нација о Централној канцеларији Пројекта Транс-европске железнице и потврђивање Мултилатералног споразума о комерцијалним правима у ванредном ваздушном авио-превозу у Европи.