Чепурин: Политичке шансе претворити у раст привредне сарадње

Отварајући семинар "Делатност Руске Федерације на територији Србије у оквиру пружања подршке у социјално-економском развоју", Александар Чепурин је подсетио да је Србија стратешки партнер Русије и да две земље повезује добра сарадња дуга 800 година.

"Важно је да постоји жеља да се створи механизам који би политичке могућности претворио у раст привредне сарадње", рекао је руски амбасадор.

Подсетивши да је робна размена Србије и Русије у првих девет месеци 2016. била 1,7 милијарди долара, што је физички више за три одсто, али је новчано мање због ниже цене енергената који су значајан део размене, руски амбасадор је нагласио да је његова земља трећи страни трговински партнер Србије, али да су потенцијали много већи и да "2016. постаје година обнове раста српског извоза у Русију".

Како је навео, 2017. ће постати година повратка целокупне трговинске размене две земље, јер за то, тврди, постоје сви предуслови.

Чепурин је нагласио и да је чињеница да се Србија није придружила санкцијама Русији допринела расту трговинске размене две земље. Као супротан пример навео је Италију, чија је размена с Русијом, а управо због санкција, 2015. опала за 36,2 одсто, а у првих девет месеци ове године за још 42 одсто.

"Ово најбоље доказује да Србија не би ништа добила увођењем санкција Русији, само би имала привредну штету", приметио је Чепурин.

Идеја са санкцијама је, подсетио је, била да се "руска привреда растури", али да се то није десило, "нити ће се догодити", јер, како је навео, Русија сигурно стоји на ногама, стабилизовала је рубљу и прилагодила се променама на тржишту, посебно енергената.

Додао је да је у Русији обезбеђена макроекономска одрживост и да се очекује значајно смањење инфлације крајем године са 12,9 одсто колика је била 2016. на шест одсто ове године, а у 2017. и 2018. години не би требало да премаши четири одсто.

Захваљујући санкцијама мења се и структура наше привреде, оценио је Чепурин додајући да се обнављају постојеће гране привреде и стварају се нове, те да се формирају савремене компаније способне за рад на светским тржиштима.

Међу извозним производима Чепурин је посебно поменуо пољопривредне производе, које Русија извози за око 17 милијарди долара, што је, како је навео, више и од извоза наоружања који се процењује на око 14,5 милијарди долара.

Могућности за извоз, додао је, Русија види и у извозу ИТ технологија, од чега је прошле године остварено седам милијарди долара.

"Имајући у виду природну надареност људи у Србији за физику и природне науке, постоји могућност да у тој области сарађујемо", рекао је амбасадор Русије.

Иначе, како је навео, Русија активно разматра програме развоја и модернизације земље и председник Владимир Путин наложио је влади да обезбеди до 2019-2020. године квалитетан привредни раст заснован на модерној основи минимум од четири одсто.

Суштина тог програма, како је рекао, је и већа орјентација Русије према Истоку, односно посредством развоја руског Далеког истока и сарадње с Азијом, која је, како је нагласио, постала светски центар раста.

Како су сви претходни слични пројекти реализовани, Чепурин је рекао да очекује да ће се то десити и с овим најновијим.