Негативне реакције у Приштини на Споразум о телекомуникацијама

За универзитетског професора Бесу Љужу споразум је још једна мрља у низу, која, како каже, никада неће бити избрисана.

''Србија ће нам дати позивни број кад види да се њена компаније добро настанила на територији Косова", написао је Љужа испод саопштења ЕУ о постигнутом споразуму називајући га 'Пировом победом.

И новинар дневника Коха Диторе Бесник Краснићи сматра да није тренутак за славље.

''Стално слушамо добре лажи, као што је ова о позивном броју +383'', истиче Краснићи.

Наводећи да косовска влада данас каже да је постигнут споразум са Србијом о позивном броју, Краснићи је подсетио да су исту информацију продавали и прошле године када су обећали да ће Косово имати државни позивни број до почетка 2016. године.

''Споразум о позивном броју је постигнут још 2013, али и поред тога, ми још увек имамо страни позивни број. Дакле, нема разлога за славље због лажи из прошлости'', сматра Краснићи.

Споразум је критиковао и извршни директор организације за демократију и против корупције ''Устани'' Авни Зогијани, оцењујући да се најпрофитабилнијој компанији на тржишту, даје приступ тржишту без конкуренције.

''Разговарате о слободном тржишту већ 17 година, а најпрофитабилнијој компанији на тржишту, компанији мобилне телефоније, дајете приступ тржишту без конкуренције...Верујемо у слободно тржиште!'', рекао је Зогијани.

Директор Покрета ''Кажи'' Петрит Зогај рекао је да је изненађен тиме како се та вест продаје као успех у дијалогу.

''Мој проблем са овим позивним бројем је како је могуће да ова владајућа каста може и да помисли да нам ову вест прода као успех у дијалогу? Да ли стварно мисле да им неко верује да је дијалог успешан и да се води у корист грађана ове земље?'', рекао је Зогај.

Градоначелник Приштине Шпенд Ахмети у својој реакцији на Фесјбуку је написао да је Косово ''ужасно" заступано приликом преговарања о позивном броју.

''Телефонски позиви за грађане у Србији ка градовима на Косову третираће се као локални позиви. Србија ће сачувати своју имовину на Косову и имаће лиценцу за српског оператора унутар Косова. Србији је учињена услуга да би Косову дозволила позивни број. Дакле они су то дозволили. Ужасно заступање!'', нагласио је Ахмети.

Потпредседник покрета "Самоопредељење", Глаук Коњуфца, сматра да је Србија добила предност у смислу контроле над једним делом телекомуникација Косова.

"Након овог споразума је легализован оператор српске телефоније на Косову. Размене између овог оператора и Србије су без међународног броја. Ово је нанело штету суверенитету Косова. Ово је лоš споразум и лошšе решšење", рекао је Коњуфца.

Коментарисао је и изјаве комесара Јоханеса Хана у вези са демаркацијом, где, како је рекао шšеф парламентарне групе „Самоопредељења", једино запажање комесара било да би могло да се поново преговара у погледу споразума, али да би то одузело много времена.

"Косово није забринуто због времена, него због споразума којим је одузето хиљаде хектара земље територији Косова. Ми смо убеђени да ово угрожава територијални интегритет Косова" поручио је Коњуфца.

Иначе, министарка за дијалог у косовској влади Едита Тахири изјавила је да је постизање Споразума о позивном броју за Косово и новом мобилном оператеру МТС "велики успех дијалога у Бриселу".

Европска служба за спољне послове (ЕААС) потврдила је синоћ да су представници Београда и Прштине уз посредовање ЕУ постигли договор о даљој примени Споразума о телекомуникацијама из 2013. односно 2015. године.

Договор предвиђа пренос имовине Телекома Србије на нову ћерку фирму без царине или додатног опорезивања, наставак пружања услуга досадашњим корисницима Телекома и доделу троцифреног позивног броја за област КиМ.

Према саопштењу ЕУ, договор ће омогућити компањи МТС д.о.о, новоформираној ћерки компанији "Телекома Србија" пуну лиценцирану оперативност у оквиру фиксне телефоније, као и привремену дозволу за мобилну телефонију. За две године ће се на Косову расписати тендер за све мобилне оператере на коме ће учествовати и новоснована ћерка фирма "Телекома Србије".