Скупштина усвојила Стратегију националне безбедности

Скупштина Србије завршила је прву седницу редовног јесењег заседања усвајањем 17 тачака дневног реда, међу којима су сет војних закона и две стратегије.

Посланици су након завршетка гласања почели нову седницу утврђивањем дневног реда. За дневни ред предложено је више од 50 тачака, међу којима је и Предлог закона о максималном броју запослених у државној администрацији.

Скупштина Србије је на претходној седници усвојила Стратегију националне безбедности и Стратегију одбране Србије у којима се као највећа претња националним интересима наводи противправно и једнострано проглашена независност Косова.

Полазиште Стратегија чине суверенитет и територијални интегритет, економски просперитет, социјална стабилност, развој демократије и владавина права, поштовање људских и мањинских права, европска спољнополитичка оријентација и унапређење сарадње са најутицајнијим субјектима међународне заједнице и државама у региону.

Стратешки приоритети у тим документима за које су гласали посланици владајуће коалиције јесу убрзање процеса придруживања ЕУ, наставак економских реформи и неговање добрих односа са Русијом, САД, Кином, Индијом, Бразилом, као и државама које припадају Покрету несврстаних.

Основна претња - отцепљење КиМ

У Стратегији се наводи да је безбедносна на КиМ оптерећена етнички мотивисаним актима насиља који доприносе стварању несигурности и страха код припадника српског народа и мањинских етничких заједница.

У документу је истакнуто да се признавање Косова од појединих држава у непосредном окружењу Србије, као и одређеног броја држава у свету, неповољно одражава на јачање мера поверења и сарадње и успорава процес стабилизације на овим просторима.

У том тексту се наводи да је опасност од оружане агресије на Србију значајно смањена, али да извор безбедносног ризика представљају сепаратистичке тежње националистичких и верских екстремистичких група које су директна претња територијалној целовитости Србије.

Као фактори ризика дефинисани су и тероризам, пролиферација оружја за масовно уништење, национални и верски екстремизам, обавештајна делатност страних служби, организовани криминал, корупција, проблеми економског развоја, енергетска међузависност, неравномеран привредни и демографски развој државе, нерешен статус избеглих и прогнаних и други фактори.

Сарадња са НАТО

У Стратегији националне безбедности се наглашава да је Србија привржена активној сарадњи свих држава Западног Балкана са државама чланицама НАТО и Партнерства за мир и путу за трајну стабилизацију и напредак овог региона.

Стратегија одбране као основне мисије Војске Србије дефинише одбрану од спољног оружаног угрожавања, учешће у мировним операцијама у региону и свету и подршку цивилним властима у супротстављању претњама безбедности.

Војском Србије у миру и рату, према стратегији одбране, командује председник Републике, Влада утврђује и води политику одбране, док Скупштина усваја стратегијско-доктринарне и планске документе из области одбране.

Закон о војној, радној и материјалној обавези

Законом о војној, радној и материјалној обавези уређују се војна обавеза, позивање војних обвезника, регрутна и обавеза служења војног рока, одлагање и прекид служења војног рока и отпуштање из Војске Србије.

Тим правним актом уређују се резервни састав Војске, путовање и боравак војних обвезника у иностранству, право на накнаде за вршење војне обавезе, евиденција војних обвезника, радна обавеза у државним органима и правним лицима од значаја за одбрану.

У документу се истиче да је војна обавеза општа, да јој подлежу сви држављани Србије и да се састоји од регрутне обавезе, обавезе служења војног рока, обавеза вршења цивилне службе и обавеза у резервном саставу.

У закону се материјална обавеза дефинише као право и дужност грађана Србије, привредних друштава и предузетника чије је седиште на територији Србије, која се извршава у условима ванредног и ратног стања, а изузетно, на основу одлуке министра одбране, може се извршити у миру ради потреба заштите и спасавања, прегледа или употребе ствари на војној вежби.

Усвојен "Орденски систем Србије"

Посланици су усвојили и Закон о одликовањима који утврђује да су одликовања ордени, медаље и споменице.

Ордени су Орден Републике Србије, Орден српске заставе, Сретењски орден, Орден заслуга за државу, Орден белог орла са мачевима и Орден заслуга за одбрану и безбедност.

Утврђено је да се додељују медаља за храброст, медаља за заслуге и медаља заслуга за одбрану и безбедност, а да се споменице додељују ради обележавања догађаја од великог значаја за Републику Србију.

Одликовање може да буде додељено и међународним организацијама, домаћим и страним држављанима, а и посмртно.

Коначну одлуку о додељивању одликовања доноси председник државе. Одликовање се може одузети ако одликовани "поступа супротно јавном поретку и моралу или из других разлога који га чине недостојним положаја носиоца одликовања".

Утврђено је да председник Србије указом додељује одликовања, по правилу два пута годишње - у фебруару и јуну, али може да их додели и ван тих термина.