Гојковић: Морамо да се боримо да свака година буде година жена

Тиме ће, истакла је Маја Гојковић, Србија за две недеље, по усвајању закона, добити свеобухватан систем у борби против насиља у породици, додајући да је то конкретан начин борбе парламента против насиља над женама и за равноправност жена.

"Симболика мора да постоји, али не смемо да се задовољимо само симболиком, већ морамо да се боримо да свака година буде година жена", поручила је Гојковићева отварајући конференцију Женске парламентарне мреже.

Како је рекла, конференција данас има двоструко више учесница него прошле године, што показује да је рад Женске парламентарне мреже на умрежавању жена која се баве политиком изузетно значајан и да је испуњен циљ.

Србија се налази на 5. месту у Европи по броју жена које се баве политиком, подвукла је Гојковићева.

"И то је оно што је добро, али морамо да наставимо заједно да радимо да би закони који се односе на побољшање положаја жена заиста заживели", рекла је Гојковићева.

Поручила је да је потребно да има више жена на местима где се доносе кључне одлуке, да их буде више на челу јавних предузећа, у надзорним одборима јавних система, да буде више градоначелница, јер само тако могу постати равноправне са мушкарцима.

Указала је и да је незапосленост жена у односу на мушкарце драстична и да је зарада мушкараца већа.

Јанковић: Без равноправности мушкараца и жена нема развоја друштва

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић истакла је да Женска парламентарна мрежа шаље поруку свим грађанима да се може радити заједно без обзира на политичке, идеолошке или било које друге разлоге, и да све јавне политике које воде различите политичке партије морају садржати компоненту – родну перспективу.

"Без истинске равноправности мушкараца и жена нема озбиљног развоја друштва. То се показало свих претходних година, а данас се у парламенту може видети једна друга слика", рекла је Јанковићева и прецизирала да је пре 15 година у парламенту било седам одсто жена, а данас их је више од 30 процената.

То, међутим, каже Јанковићева није довољно, јер жене чине више од половине становништва, па би та слика требало да се одражава на свим местима, а пре свега у парламенту.

"На томе треба да се ради у годинама које долазе. Та слика треба да одржава реално стање, јер је то једини пут у истински равноправно друштво које пружа исте шансе свима", рекла је Јанковићева.

Она је указала и да је дискриминација најчешће присутна у области рада и запошљавања, што се мора променити.

Шеф Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС-а Јан Лунебург рекаоје да је Женска парламентарна мрежа омогућила једнаке шансе за политичко учешће, ради на спречавњу насиља над женама и пружа подршку постојећим механизмима родне равноправности.

"Ово је импресивна публика", рекао је Лунебург обраћајући се посланицама и одборницама окупљеним у Скупштини Србије.

Како је рекао, ОЕБС је посвећен томе да помогне Србији да тему родне дискриминације стави на врх политичке агенде.

Женска парламентарна мрежа, први пут у историји парламентаризма, формирана је 14. фебруара 2013. године одлуком свих посланица, које су се удружиле зарад виших циљева, без обзира на страначку припадност.

Данас у српском парламетну седи 85 посланица, од 250 места, а председнице су у девет скупштинских одбора.

Обрадовић: На конференцији данас 500 жена из 116 самоуправа

Координаторка Женске парламентарне мреже Марија Обрадовић поручила је да је потребно да се новац из буџета, републичког и локалних, планира и дели тако да више новца буде одвојено за жене у предузетништву, науци, пољопривреди, спорту, култури и другим областима.

Марија Обрадовић је, на отварању конференције Женске парламентарне мреже, рекла да је присутно 500 жена, посланица, али и одборница из 116 градова и општина, што говори да су оне препознате на локалном нивоу и да нису дошле на личну иницијативу, већ на иницијативу својих самоуправа.

"Да смо им услишили жељу, данас би овде било 3.000 жена, па смо морали да ограничимо делегације на по три члана и 116 градова и општина", рекла је Обрадовићева.

Како је рекла, тема конференције је родно одговорно буџетирање, а то значи да ће републички буџет и буџети градова и општина бити планирани тако да ће се много више пазити на потребе грађана и грађанки.

"Неће новац бити планиран као до сада, него ћемо се трудити да много више новца буде одвојено за жене у предузетништву, науци, пољопривреди, спорту, култури. То су само неке од области у којима ћемо, ми посланице, поднети амандмане на републички буџет који ће ускоро бити разматран", рекла је Обрадовићева.

Према њеним речима, сврха данашње конференције је да и на локалу буде сличних иниијатива, да и одборнице буду гласне на локалу да се и њихови буџети формирају у складу са поребама грађана.

Навела је пример Ужица где, како каже, има 25 одсто пољопривредница, власница пољопривредних газдинстава, а само два одсто субвенција одлази женама на том граду.

"Мора се повећати проценат субвенација и то је наш посао, да затражимо да се новац из буџета планира и дели на сасвим другачији начин", рекла је Обрадовићева.

Додала је и да је у парламенту мандат има 85 посланица, председницу парламента и секретарку, ако и председнице у девет скупштинских одбора.

"То су крупне чињенице које говоре да је вредело јачати родну равноправност на политичкој сцени Србије", закључила је Обрадовићева.