Николић: Подршка Македонцима за остваривање права у Србији

На обележавању 70 година од досељавања Македонаца у Војводину, председник Србије Томислав Николић изјавио је да македонска национална мањина у Србији има пуну подршку у остваривању својих права и очувању културног и националног идентитета.

Председник Николић је на свечаној академији у Центру за културу у Панчеву, којој је присуствовао и македонски председник Ђорђе Иванов, казао да Србија негује и чува пријатељске односе са том земљом, додајући да македонска национална мањина представља карику која учвршћује те односе и да је са националном мањином Срба у Македонији заједнички именитељ две државе.

"Србија ће и даље подржавати процесе враћања појединачне и колективне свести о значају очувања националног, културног, историјског идентитета македонске мањине на нашим просторима", рекао је Николић.

Према његовим речима, интегрисани у друштвене процесе, локалне и покрајинске и државне институције, припадници македонске мањине дају значајан допринос развоју Србије и својом јединственом културом обогаћују укупан културни и национални простор.

"Ово је ваш дом, ваша кућа, ваша држава. Негујте своју специфичност, негујте везе са земљом својих предака, чувајте свој културни идентитет, јер је драгоцен и добродошао као још једна лепа и важна карика снаге Србије", поручио је Николић.

Он је истакао да је Србија као самостална држава омогућила далеко већа права својим грађанима - припадницима националних мањина, од оних који у свом законодавству имају друге државе Европи.

Као пример, председник Николић је навео да је, поред српског, македонски језик званични службени језик у местима Јабука, Панчево, Дужине, Пландиште, што је шеф македонске државе поздравио, али и додао да македонски језик треба да буде изучаван и у другим основним школама, где Македонци живе у знатном броју.

Иванов је рекао да је неопходно и реализовање емисије на македонском језику на програмима државне радиотелевизије и сва права које имају Срби у Македонији, у складу са билатералним споразумом о заштити Македонаца у Србији и Срба у Македонији.

Он је пренео да је са Николићем отворено разговарао и да му је изнео легитмна очекивања Македонаца у Србији која се односе на изучавање македонског језика, већу заступљеност у јавном, политичком и друштвеном живиоту.

Иванов очекује да државни, покрајински и локални органи Србије изађу у сусрет тим захтевима, јер је то, тврди, улагање у пријатљество два народа и двеју држава.

"Иако са Србијом имамо неколико различитих позиција по неким отвореним питањима, то нас не спречава да остварујемо максималну сарадњу у свим областима од узајамног интереса", рекао је Иванов који је приметио да на Балкану има све више ретроградних процеса и да се заоштрава реторика међу државама.

Он је истакао да је Македонија позната по свом демократском моделу интеграције без асимилације и поштовања сваке заједнице, укључујући српску, истакавши да га радује што налази сличан однос Србије према македонској заједници.

"То је позитиван пример који треба да прате и други суседи и искрено се надам да ћемо оваквим позитивним темпом наставити у будућности", рекао је Иванов.

Двојица председника посадила су дрво пријатељства у централном парку испред зграде Градске управе у Панчеву.

Организовано насељавање Македонаца у Војводину почело је 1946. године. Породица Цетка Целеског из Јабуке једна је од две хиљаде која је после Другог светског рата започела нов живот. Имао је пет година када је са родитељима и старијим братом стигао у ово банатско село.

"Овде смо дочекани од Одбора који је формиран после рата. Добили смо храну, смештај и све што нам је требало за почетак новог живота, а касније смо се скућили и убрзо почели и да радимо. Морам да истакнем велику помоћ мештана", рекао је Цетко Целески из Јабуке.

У потрази за плодном земљом највећи број Македонаца је после Другог светског рата организовано населио јужни Банат, јер су овде у време војног службовања већ окусили плодове највеће житнице тадашње Југославије.

Председник општине Македонски Брод и Месне заједнице "Јабука" потписали су повељу о братимљењу, јер се највише људи из овог македноског места код Прилепа после Другог светског рата преселило у ово село код Панчева.

"Ово је могућност наших исељеника да се сретну са својим сународницима, рођацима и пријатељима и да обнове привредну, спортску и културну сарадњу", истакао је Милосим Војнески, председник општине Македонски Брод.

Слободан Илић, председник Месне заједнице "Јабука" је рекао да ће ускоро организовати и ђачке посете.

"Продубићемо сарадњу школских установа, али и неких предузећа, а не би било лоше да као круна свега дође и неки нови брак", напоменуо је Илић.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом