Вејвода: Потребно наставити нормализацију односа са Приштином

Говорећи о месту Србије у трансатланским односима, Вејвода је нагласио да је Србија саставни део геополитичке Европе и да је њена трговина највећим делом везана за ЕУ.

"Ми смо део тог западног света најшире дефинисан и ми морамо да се самеравамо управо са тим великим савезницима. Стратешки циљ је с правом улазак у ЕУ. Чак и оваква какава је, она представља велику економску силу, то ће остати тако следећих деценија. Ми смо ту где јесмо, и ова влада наставља политике свих претходних влада да Србију усидри у ту луку Европе", рекао је Вејвода.

Трансатлански односи су, како је рекао, на искушењу због свеколиких изазова с којима се свет суочава, као што су мигранска криза, популизам и, пре свега, питање да ли ће бити раста у западном свету.

Економска и финансијска криза, која се појавила 2008. године,"никако да изађе на зелене гране", рекао је Вејвода наводећи да је у Америци раст неколико одсто док је у Европи средњи раст око један-два одсто.

"Многи људи осећају неизвесност за сутрашњицу, ако имају посао питају се да ли ће га имати сутра, они који га немају да ли ће га икада поново имати, а посебно због четврте технолошке револуције где аутоматизација, дигитализација, замењује људски рад роботима или на други начин. Живимо једну велику трансформацију", објаснио је Вејвода.

Та неизвесност, нагласио је, производи политичке ефекте попут пораста популарности странке Национални фронт Марин Ле Пен у Француској, раста популизма у Немачкој, али и појаве “феномена” Доналда Трампа у САД.

Он је додао да су присутне и друге нестабилности, попут "акције Русије у Украјини и на европском континенту", који, како је оценио, доживаљава турбуленције.

"Европа и САД зависе веома једни од других, пре свега у економском смислу, јер су огромне међусобне инвестиције, што самим тим значи стварање радних места. Све што ремети тај однос ствара неизвесност са обе стране Атлантика", закључио је Вејвода.