Искористити процес приближавања ЕУ за реформе

Шефица одељења за Србију Генералном диреторату NEAR Европске комисије Кетрин Вент осврнула се на назив панела "Проширење ЕУ – Како превазићи замор у проширењу и билатералне несугласице", оцењујући да замор не постоји, већ да постоји другачији приступ процесу проширења међу државама чланицама, грађанима и институцијама.

Истакла је да је процес проширења у току и да је, у односу на раније године, сада фокус на томе да свака држава која жели да постане чланица ЕУ мора да испуни кључне елементе, како би сигурно биле спремне када проширење ступи на снагу.

Вент је додала да ЕУ сматра да је веома важно да међу први поглављима која морају да се отворе у преговарачком процесу морају да буду поглавља која се односе на владавину права и реформу јавне управе, како би се реформе у тим областима примениле пре проширења.

Како је додала, у случају Хрватске то није учињено, због чега је изгубљена могућност да се утиче на реформе те земље.

"Да ли је то ефикасно? Трудимо се највише што можемо, почели смо тај процес јер верујемо да је бољи и да може да пружи већу подршку реформама", рекла је Вент.

На другој страни генерални секретар Савета за регионалну сарадњу (РЦЦ) Горан Свилановић рекао је да су економска криза, Брегзит, мигрантска киза, политички развој у многим земљама проблеми са којима се тренутно суочава ЕУ.

"Због тога морамо ми грађане ЕУ уверити да гласају за политичаре у Унији који су за ширење. У ово време је то тешко", рекао је додајући да истовремено у региону постоје проблеми око имена Македоније, стања у Босни и Херцеговини, као и проблеми у дијалогу Београда и Приштине.

Такође, Свилановић је истакао да се процес приближавања ЕУ променио и да је другачији него што је био приликом учлањења Хрватске.

Међутим, поручио је да земље региона да треба да искористе процес приближавања, без опсесије о датумима, да побољшају стање у корист својих грађана.

Питање да ли ће бити ширења и када поставиће се негде после 2020, уверен је Свилановић, који сматра да ће у ЕУ бити лакше да стану у корист ширења када земље региона буду спремне.

Такође је пренео да је био задовољан Самитом о западном Балкану у Паризу, јер се видело да су лидери Француске и Немачке били екстремно радосни, у време одмах после референдума у Великој Британији, да могу да покажу да неко жели приближавање.

Свилановић је додао да постоје две врсте несугласица – оне између једнаких, односно нечланица ЕУ, као и несугласице између чланица ЕУ и оних које то нису.

"То су тешке несугласице и досадашња позиција званичника у Бриселу је да се у то не укључују. За мене је то један од проблема који мора да се реши на високом политичком нивоу, јер нерешен проблем између ЕУ и не ЕУ чланице може да има велики политички, економски и безбедносни утицај и да утиче на одлагање проширења", рекао је Свилановић.

Додао је да је много мање забринут за несугласице између две не ЕУ чланице, примера ради, између Србије и БиХ када је реч о границама.

Професор међународних односа на Универзитету Пенелопонез Николас Цифакис указао је да постоји умор од ширења и уједно и умор од приближавања ЕУ, али да земље које желе у Унију треба да делују проактивно и спроводе потребне реформе како би биле спремне за доба када проширење буде поново високо на листи приоритета Брисела.

Објаснио је да ће Брегзит, у наредне две године, одузети много енергије у главним градовима чланица ЕУ, а у исто време еврокриза није превазиђена.

Такође је указао да су земље ЕУ суочене са растом популизма, али и борбом против тероризма, тако да ширење није високо рангирано на листи приоритета.

"Ширење много година уназад више није популарно у ЕУ, а многи популисти подстичу страхове становништва с тим у вези. У исто време видимо да се и у региону смањује атрактивност процеса проближавања Унији, како због Брегзита, еврокризе, стања у Мађарској", објаснио је Цифакис.

Оценио је да би западни Балкан требало да преузме сам кормило и одговорност за свој европски пут, буде проактиван и спроводи реформе, али и тражи од Брисела више ефикасности.

"Не треба губити време због умора од ширења. Треба се припремати за време када ширење поново буде међу главним приоритетима", поручио је Цифакис.

Критиковао је што у Берлински процес нису укључене све чланице ЕУ, већ га воде само шест земаља, а све чланице имају право вета на одлуке о свим корацима у напретку држава кандидата.

Посебно, како је додао, не учествују суседне земље региона Румунија, Македонија, Грчка.

Такође је изразио уверење да је највећи напредак у решавању билатералних проблема било око имена Македоније, новим предлогом грчке владе, док на другој страни, како је подвукао, Бриселски процес није напредовао, јер се разговарало о српској заједници на Косову, а да није било напретка.

Виши аналитичар јавних политика Фондације за отворено друштво Срђан Цвијић констатовао је да је моћ ЕУ да утиче на промене у региону у паду, да постоји спор напредак у реформама у земљама Западног Балкана, али да је велика стагнација и опадање демократских стандарда.

Како је рекао, шаргарепа ЕУ је постала трула и зато се налазимо у овој ситуацији, рекао је Цвијић, додајући да они који имају задатак да воде преговоре о проширењу у име ЕУ немају одговарајућу подршку остатка Уније.