Фактор плус: Више од половине грађана подржава СНС, расте евроскептицизам
Српску напредну странку подржава 51,4 одсто грађана, следи Социјалистичка партија Србије са подршком од 10,6 одсто и Српска радикална странка са 8,9 одсто подршке бирача, показало је истраживање агенције "Фактор плус".
Истраживање "Фактора плус" је показало да би 48 одсто грађана изашло на изборе ако би они били одржани у недељу, 23 одсто не би гласало, док је 29 одсто одговорило да не зна да ли би изашло на изборе.
Према речима политичког аналитичара Дејана Вука Станковића, СНС има бројну и стабилну подршку грађана, првенствено захваљујући председнику Владе Србије и лидеру СНС-а Александру Вучићу.
"Социјалистичка партија Србије је стабилизовала рејтинг након априлских избора, а последњи догађаји унутар странке нису пуно коштали социјалисте. Стабилан рејтинг имају и радикали, који су у кампањи вратили политичку релевантност. Реторика председника СРС-а Војислава Шешеља још увек може да мобилише део бирачког тела", навео је Станковић.
Додао је да еврореформски блок у Србији предводи покрет "Доста је било" са седам одсто подршке грађана, док је Демократска странка, са пет одсто подршке, "задржала политичку релевантност и поред унутрашњих трвења".
Истраживање је показало и да Двери и ПУПС подржава нешто више од три одсто грађана, док Демократску странку Србије подржава два одсто испитаника.
Станковић је оценио да постоји простор за нову партију на политичкој сцени Србије, пошто је 8,7 одсто испитаника рекло да подржава неку другу странку од оних које су представљене у истраживању.
Анализирајући ставове грађана према питању "Трепче" и њеном утицају на дијалог са Приштином, Станковић је оценио да је бриселски процес "на стакленим ногама" јер више од 60 одсто грађана сматра да треба напустити преговоре док се не уваже интереси Србије, односно да није ни требало преговарати "јер је ЕУ на страни Албанаца".
Коментаришући расположење грађана према ЕУ, Станковић је рекао да је приметан раст евроскептицизма, јер само 41 одсто грађана сматра да Србија треба да постане чланица Европске уније.
"То је последица миграционе кризе, кризе у самој Европској унији али и регионалних проблема. Пре 10 година, око две трећине грађана сматрало је да је опредељење за ЕУ неприкосновено, а данас чланство Србије у Унији подржава само 41 одсто грађана", рекао је Станковић.
Како је навео, само 14 одсто грађана очекује да ће Србија у року од пет до седам година постати чланица ЕУ, под условом да Београд настави реформе, а Унија процес проширења.
"Само 20 одсто грађана је потпуно свесно да је политичка цена евроинтеграција чланство или приближавање НАТО-у и усвајање политике ЕУ према Русији и Западном Балкану. С друге стране, 46 одсто испитаника сматра је чланство у разумном року мало вероватно због проблема у самој ЕУ и питања Косова и РС, док 19 одсто каже да Србија неће ући у ЕУ јер се Унија распада", рекао је Станковић.
Према његовој оцени, однос грађана према мигрантској кризи "донекле се мења", а бирачко тело Србије "почиње да личи на бирачко тело Мађарске" јер 20 одсто испитаника наводи да Србија треба да изгради заштитну ограду и тако спречи улаз миграната на своју територију. Да треба пооштрити контролу границе и смањити период боравка миграната сматра 31 одсто.
Директор агенције "Фактор плус" Владимир Пејић рекао је да истраживањем нису обухваћени ставови грађана о председничким изборима јер "ни странке ни јавност не располажу валидним кандидатурама".
Истраживање је спроведено од 6. до 11. октобра, а у њему је учествовало 1.000 испитаника на територији Србије, без Косова и Метохије.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 50
Пошаљи коментар