"Дојче веле": Радуловић дужан милион долара за порез у САД

На порталу радија као доказ приложен је скенирани документ америчке Пореске управе, оверен 20. јула 2016, у којем се наводи да је Радуловић за 2000. годину дуговао 30.272,46 долара, а за 2002. годину 1.039.397,79 долара.

Како наводи Дојче веле, због неплаћеног је пореза Пореска управа 14. јула 2005. обзнанила заложно право у корист Сједињених Држава, односно на сву имовину или права на имовину пореског обвезника у износу пореза и додатних казни, камата и трошкова који могу настати.

Како се истиче, то заправо значи да држава преузима контролу над целокупном Радуловићевом имовином у тој земљи – некретнинама, уштеђевином, аутомобилима, стварима од вредности – док јој се порез не плати.

Партнер у њујоршкој канцеларији фирме Ingram Yuzek Gainen Carroll & Bertolotti Едвард Гудман објаснио је за Дојче веле да обавештење о упису заложног права представља и упозорење потенцијалним повериоцима да дужник можда неће моћи да испуни своје финансијске обавезе према њима.

"Да би потенцијални повериоци знали с ким послују, Пореска управа је такође обавезна да избрише заложно право чим дужник намири свој дуг. То се у Радуловићевом случају није десило", рекао је Гудман за Дојче веле и констатовао да то значи да дуг није плаћен.

Гудман је додао и да у Сједињеним Америчким Државама пореска дуговања застаревају за десет година али да се тај рок продужава за време у којем дужник борави уиностранству, уколико је тај боравак дужи од шест месеци.

Заложно право се аутоматски брише после десет година, али Пореска управа може да затражи поништење брисања и поновни упис, што значи да у случају Радуловића, који је све време ван САД, порезници још чекају на свој милион.

Шифра пореза 1040 открива да је реч о порезу на приход, а да би се пореским стопама из 2002. накупило милион долара дуга, потребно је зарадити бруто износ од најмање 2,5 милиона долара.

"То све још никако не значи да је Радуловић утајио порез. Утаја пореза је свесна, преварна радња, те стога представља кривично дело. Само неплаћање пријављеног пореза не представља кривично дело, али свакако подлеже новчаним казнама и каматама", наводи Гудман.

Како наводи Дојче веле, тих је година Саша Радуловић био први човек софтверске компаније "True Spectra", која је развила напредни софтвер за чување и сортирање фотографија на серверу.

Према тврдњама Радуловића које је изнео на Linkedin-у, фирма на чијем је био челу имала је 150 запослених и буџет од десет милиона долара годишње, пише Дојче веле наводећи да је августа следеће године уследила продаја компанији "Сцене7" која данас припада гиганту софтверске индустрије "Adobe Systems".

У питању је вероватно била двоцифрена милионска сума, наводи Дојче веле, додајући да тачан износ није објављен у медијима и да није познато ни да ли је Радуловић имао власничког удела.

Своје пореске репове из САД, како пише Дојче веле, Радуловић никада није помињао, а с тог портала кажу да данима нису успели да дођу до информација од њега.

Како Дојче веле подсећа овог јула је неколико српских медија у таблоидном маниру објавило да Радуловић дугује милион долара, на шта је Радуловић на твитеру одговорио 13. јула да нема никакав порески дуг и да је та прича гротескна.

"Деца ме зезају: где си сакрио паре, дај и нама мало", пренео је Дојче веле Радуловићев твит, као и одговор, на опаску једног корисника да би било добро да изнесе и неки релевантан доказ да нема порески дуг, да им више од тога неће приуштити, те да ће морати сами да нађу тај доказ.

Дојче веле подсећа да Радуловић у Србији постаје познат као "економски аналитичар", иако је у Сарајеву стекао диплому инжењера аутоматике и електронике.

Затим, да је октобра 2005. стекао лиценцу за стечајног управника, да се од тада представља као "портфолио менаџер", да, према сопственим тврдњама, саветује Асоцијацију за мала и средња предузећа, Савет Европе, ОЕБС, америчко Министарство правде, Амбасаду САД.… Јавности постаје познат као стечајни управник у десетини већих фирми и као блогер на порталу Б92 на којем критикује економску политику у Србији и пише о потреби да пореска стопа буде прогресивна, тако да богатији држави дају већи проценат него сиромашни.

Радуловић је, подсећа Дојче веле, пет месеци био министар привреде, до 24. јануара 2014, када је поднео оставку.