Морају ли републичке коалиције да се пресликају и на ниво општина

Странка мора да одлучи на коју ће страну – ако је опозиција у републици, то важи и за локал. С тим аргументом Санда Рашковић Ивић отишла је са чела ДСС-а. Кад је странка у опозицији, скоро по правилу, формирају се два крила.

"Крило које сматра да је безвезе бити у опозицији, да је много профитабилније ући у коалицију са СНС-ом, узети бар мали делић власти, него сад четири године замајавати се са локалном политиком, правити одборе. То је тежак рад и мало ко је из опозиције на то спреман", каже новинар Зоран Пановић.

Онима који су спремни да се одметну од става странке на републичком нивоу, на руку иде и изборни систем. То што је гласач заокружио странку, а не име кандидата, одборнике додатно ослобађа одговорности.

"Често је ту реч о себичним интересима и како да себи обезбеде политичку егзистенцију. Изборни систем је такав да они неће бити кажњени, ако узмемо историју прелета највећи број политичара је награђен политичком позицијом", рекао је Бојан Клачар из Цесида.

Међутим, политика – локална власт по узору на централну, није свуда одржива. Нити би требало да буде, уверени су аналитичари. Локал има специфичности које морају да се уваже, наглашавају, али то је резервисано за развијене демократије.

"Наша политичка култура није на том нивоу да локални ниво препустимо људима који се баве комуналним питањима. Он, кад је то потребно централама, бива уплетен у високу политику", каже политички аналитичар Драгомир Анђелковић.

"Мислим да су локални избори у Србији једна жртва тог такозваног цунамија, јер обично се избори спајају и онда лидер који је доминантан у том тренутку повуче по инерцији све изборе", истиче Пановић.

Локални лидер у сенци републичког, локалне теме иза националних. То је, објашњавају аналитичари, последица готово десетогодишњег спајања парламентарних избора са локалним у већини градова и општина у Србији. Да, за почетак, грађани не гласају истог дана за парламент и скупштину града, можда би и размислили ко је на локалним листама.

"Ми овако гушимо сваку могућност локалне аутономије и не можемо да добијемо профилисане лидере, председнике општина или градоначелнике јер немају мотив да учествују у тој трци. Све што треба да уради је да се појави на страначкој листи или да пређе у неку другу странку", указује Клачар.

Следећи који ће бирати локалну власт су Белопаланчани. Општинска изборна комисија претходне изборе је поништила, па ће 18. септембра оцењивати само локалне политичаре, можда најпре оне који могу да реше њихове локалне проблеме.