Хрватске претње Србији блокадом без утемељења

Преговарачка позиција за поглавље 23, око које су се сагласиле све чланице Уније и Хрватска, објављена је на сајту Министарства правде. Нигде у тексту се не помиње да спорни закон треба мењати или укинути.

Од 65 страница преговарачке позиције, пет је посвећено мерилима за процесуирање ратних злочина.

Спорни закон о универзалној јурисдикцији у процесуирању ратних злочина помиње се три пута, али само у контексту описа правног оквира за кажњавање ратних злочина. У Европској унији постоји сагласност да измена или укидање тог закона није тема преговора.

"Тако да се то питање на нивоу солидарности не поставља, међутим, оно се поставља када уђемо на терен права, када уђемо на терен да веома слично законодавство постоји у неким од земаља Европске уније, тако да то није исписано у оно што се назива право ЕУ, значи није нешто што ће Србија нужно морати да измени, тако да се више говори о политичком притиску и више се говори о томе да се земље ЕУ сложе око овог питања", каже координатор за поглавље 23 из Јукома Милан Антонијевић.

Захтевом упућеним Србији и без завидних резултата у процесуирању ратних злочина, Загреб не одустаје од претњи. Иду и корак даље па Београд питају да ли је покренута истрага о гранатирању Банских двора 1991. године.

"Европска комисија је одбила захтев Хрватске, постоји нон-пејпер, постоји документ Европске комисије којим се одбијају захтеви Хрватске, јер они немају утемељење у међународном праву. Ја сам то назвао прљаво казалиште, то значи да је то један игроказ који служи за домаћу употребу, то је одраз једне патолошке оптерећености Србијом", каже министар спољних послова Србије Ивица Дачић.

Месец и по до нових парламентарних избора у Хрватској, тема кампање која, према мишљењу бившег хрватског председника, доноси политичке поене, јесте неконтролисана хистерија према Србији.

"О Закону о универзалној надлежности сви причају, а многи не знају ни како се он зове. Тај је закон тема предизборне кампање. Реч је о закону који је Србија добрим делом преписала од нас. Закон ће се и те како примењивати кад за то дође време и то зато што су претходне владе одбијале оно што сам се ја договорио с председником Борисом Тадићем – начела за међудржавни уговор о томе како избећи злоупотребе. Ма нећемо ми ништа заустављати јер немамо аргументе и нећемо имати потпору Брисела", рекао је бивши председник Хрватске Иво Јосиповић.

"Он као да је читао шта сам ја написао јуче", каже Дачић.

Закон о универзалној надлежности у процесуирању ратних злочина за Хрватску је постао споран када је Србија, 2010. године, ухапсила ратног војног ветерана Вељка Марића и осудила га на 12 година затвора због ратног злочина и убиства цивила 1991. године.

Прошле године, после вишегодишњег инсистирања Загреба, Србија га је изручила Хрватској, како би тамо служио казну. Неколико месеци касније пуштен је на слободу ради лечења, а повратак у затвор, пре пет дана, поново му је одложен до октобра.