Драшковић: Нема владавине права са овим службама безбедности

Вук Драшковић је, у интервјуу Танјугу поводом најаве отварања преговарачког поглавља 23 и 24 за чланство Србије у Европској унији, рекао да се наша држава формално налази на путу европских интеграција, али да то чини "као у есеју Чернишевског - корак напред, два корака назад".

Како је објаснио тај "корак рака" биће све док се нове европска политика Србије у потпуности, безрезервно и безусловно не огради и дистанцира од политике ужаса, смрти и злочина вођене у последњој деценији 20. века и да је не правда релативизовањем и истицањем злочина које су други починили према Србима.

"Србија може да се извуче из јаме пораза и срамоте због свих злочина који су почињени у њено име, само ако се угледа на Немачку. Немци никада не пропуштају прилику да клекну и погну главе и у Аушвицу, Маутхаузениу и Треблинци и никада их нећете чути да су то били само злочини Адолфа Хитлера, нити да то правдају злочинима које су савезници починили над Немцима у том рату. Они то признају за национални грех и срамоту", рекао је Драшковић.

Зашто се то не догађа, Драшковић кључни разлог види у томе што је држава у раљама нереформисаних, антизападних и антидемократских служби безбедности.

"Верујем да би највећа немачка инвестиција била да нам помогну у оснивању центра за тајне досијее, да се они овде отворе, по моделу као што је то учињено са досијеима Штазија после уједињења Западне и Источне Немачке. То би била највећа помоћ Србији да оздрави, јер те службе држе као таоце свакога у Србији, и јаче су од сваке власти", рекао је Драшковић.

Када је реч о недавном хрватском блокирању поглавља и најавама сличних активности у будућности, Драшковић је оценио да дијалог две државе може да се поправи, не испразним декларацијама, већ односом према прошлости који би почивао на томе да прво покажеш на балван у свом оку.

"У свим злочинима руке су нам до рукава, и нама и Хрватима и Бошњацима, с тим што је одговорност Срба и Србије за Југославију била највећа. Морало се учинити све, пристати на све могуће компромисе и привидна понижења, да би се сачувала Југославија и избегао рат, да би се сачувала држава у чије смо стварање највише уложили и која је нас највше коштала", сматра Драшковић.

Говорећи о препрекама и у поглављу 31 (спољна, безбедносна и одбрамбена политика) у којем ће Српска спољна политика морати да се усклади са европском, а тиме и да, уколико остане такав став ЕУ, уведе санкције Руској Федерацији, Драшковћ је поручио да треба наступити офанзивно.

Према његовим речима треба напустити терен заклињања да нећемо увести санкције Русији.

"Има ко да нас чује и у Паризу и у Берлину и у Москви и зато треба да покренемо иницијативу и дамо аргументе да је дошао тренутак који неминовно захтева укидање руских санкција Европи, и европских Русији. Морамо да се боримо за то", закључио је Драшковић.

 Потребна сарадња ЕУ и Русије

После одлуке грађана Велике Британије на референдуму да та држава напусти Европску унију, пред Бриселом су два избора - или да се од Брегзита брани декларацијама о збијању редова, или да се без оклевања окрене стратешким визијама Де Гола и Вилија Бранта успостављањем простора слободне трговине од Лисабона до Владивостока, изјавио је Драшковић.

Драшковић је рекао да би, уколико би се кренуло путем сарадње ЕУ и Русије, за само неколико година на хиљаде европских компанија и на стотине хиљада европских радника отишло у Сибир, енергетском срцу Европе и света.

"Русија би снажила Европу, а Европа би снажила Русију, демократизовала је, европеизовала и враћала оним стратешким западним оријентирима Петра Великог", објаснио је Драшковић.

Према његовим речима отпори "јастребова" у Европи, Руској Федерацији и Сједињеним Америчким Државама су огромни, али стиче се утисак да су и Вашингтон и Москва послали низ јасних сигнала да желе ресетовање односа и да им није до новог хладног рата и призивања апокалипсе.

"Препрека је оно што се 'закувало' са Украјином и зато, пре свега имајући у виду Европу, и Брисел и Москва морају да скину фереџе и признају своје грешке", поручио је Драшковић.

Када је реч о Брегзиту, Драшковић је оценио да су Британци давањем гласа за политику изласка коју је пропагирао Најџел Фараж, заправо бацили анатему на Винстона Черчила и рекли не свему за шта су се њихови преци борили у рату против нацизма.

"Појава тога у 21. веку треба да забрињава, јер је Британија колевка мултиетичности, највећа империја у историји света, и још не могу да верујем да се то догодило. То се догодило због ксенофобије, исламофобије, лажне пропаганде да ће исламски тероризам заобићи Британију ако изађе из Европе и ужасне лажи, попут оне да ће 350 милиона фунти сваког месеца бити уплаћивано за здравство, а што сада наводно одлази у ЕУ", рекао је Драшковић.

Како је констатовао Британци се управо сада "хладе" од велике грешке коју су испољили на слободном референдуму и да схватају да су глашали против интереса своје земље.

"Премијерка Меј саопштила је да ће члан 50. Лисабонског споразума бити активиран тек после споразума са Шкотском и Северном Ирском, када читво Уједињено Краљевство затражи излазак из ЕУ. Е, то је већ можда назнака да ће у име очувања Уједињеног Краљевства Британија можда и одустати од активирања члана 50", рекао је Драшковић.

Према његовим речима у избору између гажења референдумске воље једног дела грађана и распада државе, превагу ће однети ово прво.

Када је реч о САД и могућим избором Доналда Трампа за председника те земље, Драшковић је оценио да акције исламских терориста дају крила том председничком кандидату, али да је тешко у овом тренутку проценити да ли ће променити реторику уколико победи.

"Било би страшно да у једној Америци, која је човечанство, председник почне да дели људе по боји коже, њиховој верској или далекој етничкој припадности. То би била мина у темељима Америке и не верујем да се то може десити", закључио је Драшковић.