Макалистер за РТС: Придруживање ЕУ је тежак али користан посао

Господине Макалистер, да ли је однос са Русијом највећи политички изазов за Србију на путу ка Европској унији?

Србија је на свом путу ка чланству у Европској унији. То је дуг пут, али Србија је напредвовала у последње две године и ја сам срећан што се следећа поглавља отварају наредне недеље. Међу задацима који треба да се испуне је да се у потпуности усклади спољна и безбедносна политика са Европском унијом. Видим много поља у којима Србија и ЕУ имају исти интерес, а има и неколико различитости у вези са тим како решити ситуацију са Русијом, али има још времена да се спољна политика усклади. Уверен сам да ћемо, уколико Русија испуни и примени Споразум из Минска, имати релаксиранију ситуацију, али то је на Москви.

Питам Вас то јер је пре неколико дана помоћница државног секретара Викторија Нуланд рекла, парафразирам, да САД никада неће тражити од својих пријатеља и савезника да бирају. Ваша порука звучи другачије, да ће Србија морати да бира?

Не, порука је иста. Србија напредује ка ЕУ, али са друге стране има и посебне везе са Русијом, политичке, културне, историјске и друштвене и то може да помогне да се учврсте дипломатске везе између ЕУ, њених партнера и Русије. Ми смо заинтересовани за добре односе са Русијом, али видели смо да је Русија прекршила међународно право анектирајући Крим. 

Да ли би поглавље 31 о заједничкој спољној политици са ЕУ могло да постане најтежа препрека на путу Србије ка Унији?

Процес преговора има 35 поглавља и свако мора да се отвори и затвори. Поглавље 31 је важно, као и 23 и 24 која ће бити отворена у понедељак у Бриселу и поглавље 35 о нормализацији односа са Косовом. 

Сами сте покренули то питање. Како видите стање слободе медија, борбу против корупције и економске реформе у Србији?

Слобода медија је суштински важна за функционалну демократију. У Немачкој медије зовемо четвртом силом, нарочито у модерном демократском друштву потребни су независни медији чији је задатак да контролише Владу и друге државне институције. Чујем од неких новинара жалбе око слободе медија, важно је да адресирамо ту забринутост, то је у интересу Србије и демократије у Србији, да имамо јаке и незавинске медије. Многи медијски закони су сада усвојени, сада је све на примени. Наравно потребно нам је окружење наклоњено медијима, али то није само питање за Србију већ за свако отворено демократско друштво.

Рекли сте да на крају пута Србије ка ЕУ мора да постоји правно обавезујући споразум са Приштином. За почетак, зашто правно обавезујући споразум?

У наредних неколико година, када будемо затварали процес преговора, хоћемо да видимо да се односи између Србије и Косова нормализују, желимо да видимо континуитет у нормализацији односа и на крају потребан је споразум између Београда и Приштине где обе стране могу у потпуности да уживају своја права, а да се ниједна не меша у намеру друге да постане чланица ЕУ. Видимо јасну европску перспективу за свих шест земаља Западног Балкана укључујући и Србију и Косово. То није званично признање Косова зато што су 23 чланица укључујући и моју земљу - Немачку, признало независност Косова, али ми и даље имамо пет држава, укључујући и важну и велику земљу као што је Шпанија, које то нису учиниле. 

Многи људи у Србији, укључујући и политичаре, сматрају да би Београд тим документом де факто призанао Косово.

Још једном, то је и на крају правно обавезујући споразум на основу којег обе стране могу да уживају своја права. Бриселски споразум из 2014. је био велики корак напред, прекретница. Сада је важно да оно што је договорено и то је суштина дијалога, буде и примењено. О питању енергетике, телекомуникација, о мосту у Митровици о Заједници српских општина.

Београд то види као једно од најважнијих питања.

Сва питања у дијалогу Београда и Приштине су тешка и на обе стране, Србији и Косову, али и ЕУ и високој представници, госпођи Могерини је да олакшају дијалог. Потребан је већи напредак у примени онога што је већ договорено.

За крај, видите ли узлет национализма у региону?

Желео бих да истакнем политику регионалне сарадње и помирења последњих година на Западном Балкану и заиста бих желео да нагласим огроман допринос Србије. Влада у Србији је посвећена политици добросуседских односа и ми бисмо волели да се таква политика настави. Процес европских интеграција је донео мир и стаблиност северној, западној и деловима источне Европе, а на Балкану смо видели трагичне догађаје последњих деценија, али последњих година помирење превладава. То је важно и зато сам срећан јер је на конференцији у Паризу установљена Канцеларија за младе која треба да оснажи размену у Србији, у Албанији и у другим земљама, дајте да наставимо тим путем.

Не мислите да смо се вратили неколико корака уназад уздизањем национализма, не само између Србије и других земаља, него у целом региону?

Ако погледате резултате последњих парламентарних избора у Србији, да - постоји изричито националистичка партија која је успела да уђе у парламент, али више од 80 одсто изабраних званичника у новом српском парлеманту су, упркос њиховим политичким различитостима, између владајућих и опозиционих снага, заједно на српском проевропском путу. Желео бих да ту помогнем. Србија има много пријатеља у Европи. За Европу је добро, за Србију такође и за њене грађане. Придруживање ЕУ је тежак посао, али је на крају корисно за сваког појединачног грађанина, њихове породице и њихов посао. Србији искрено желим добру европску будућност.