Париски самит дао значајан замајац процесу ширења ЕУ

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт указао је да је Берлински процес наставак рада и труда са ранијих састанака везаних за западни Балкан и ЕУ.

Подвукао је да је Самит у Паризу дао важан и додатни подстицај процесу проширења, у тренутку када се говори о замору, након референдума у Великој Британији.

Самит је, према његовим речима, одржан у "савршеном тренутку", када је потврђена агенда проширења на највишем нивоу.

Такође, Давенпорт је указао да је Самит био и прилика, када је реч о Србији, да се унапреди процес приступања у вези предстојећег отварања даљих поглавља.

Давенпорт је подсетио да је ЕУ, прошле године у Бечу определила једну милијарду евра за инвестиције повезивања у региону, а првих 200 милиона је одређено за десет пројеката, пет из енергетике и пет из саобраћаја.

Два пројекта се односе на Србију, а један је интерконекција железница између Србије и Македоније, пројекат у вредности од 36 милиона евра, у оквиру којег ће допринос ЕУ бити 75 одсто, објаснио је Давенпорт.

Други пројекат, према његовим речима, је Интермодални железнички терминал у Београду у вредности од 16 милиона евра, од чега ће 80 одсто финансирати ЕУ.

Ове године, како је указао, договорени су додатни пројекти и опредељено је додатних 100 милиона евра.

Када је реч о Србији један од три пројеката је намењен српској железничкој интерконекцији са Бугарском, у којем ће 43 милиона евра допринети ЕУ.

Свака од земаља региона имаће корист од побољшања инфраструктуре, подвукао је Давенпорт.

Пренео је да је у Паризу донета одлука да се усресредимо на питање енергетске ефикасности и зеленог раста, а ЕУ је определила 50 милиона евра за пројекте енергетске ефикасности у целом региону.

На Самиту је, како је рекао, предузет важан корак у правцу јачања регионалне сарадње и када се ради о саобарћају и електричној енергији.

Тако је уговорена мапа пута када се ради о електричној енергији у региону.

Србија је, према његовим речима, остварила највећи напредак по питању успостављања критеријума за кључне приоритете када је реч о инрфаструктурним пројектима.

Давенпорт је указао да је референдум у Великој Британији показао да је веома битно укључивање грађана у приступни процес.

Србија, а не влада се придружује ЕУ, подвукао је Давенпорт додајући да је Србија изабрала посебан пут укључења грађана у тај процес, који је другачији од Црне Горе.

Моро: Главни циљ Берлинског процеса је сарадња земаља у региону

Амбасадорка Француске Кристин Моро оценила је да је Самит у Паризу, који је део Берлинског процеса покренутог 2014. године, одржан у посебном тренутку - непосредно после референдума у Великој Британији, као и у време када се ишчекивало зелено светло за отварање поглавља 23 и 24 у приступним преговорима Србије са ЕУ.

Према њеним речима главни циљ Берлинског процеса јесте да се развија сарадња земаља у региону, као и да се реализују конкретни пројекти.

Моро је нагласила да се већ сада, без чекања на чланство у ЕУ, могу започети пројекти, посебно они у области инфраструктуре, имајући у виду да је за њихову реализацију потребно више година.

Нагласила је да је битно да постоји напредак у десет пројеката дефинисаних прошле године на Самиту у Бечу, као и да су два нова договорена у Паризу.

На Самиту, како је додала, јасно је поручено да Брегзит неће утицати на процес проширења ЕУ.

Самити нису само састанци влада, већ конференције које окупљају много енергије, нагласила је Моро указујући на састанак цивилног друштва, али и бизнис форума, где су учесници имали прилике да размене мишљења.

Моро је истакла да је Самит био тренутак оптимизма и охрабрења, спој напора институција ЕУ, али и Немачке и Аустрије, као и влада из региона.

"То је охрабрујући знак за будућност", поручила је Моро.

Помоћница министра спољних послова Марина Јовићевић, на питање зашто је уместо преговарачког поглавља 5 које се односи на јавне набавке и за чије отварање је Србија спремна, одлучено да следећа отворена поглавља буду 23 и 24, каже да је то до методологије, а не до спремности.

Сагласна је да је Србија спремна да отвори поглавље 5, али и указује да је ЕУ пре неколико година усвојила нови методолошки приступ, а да се Србија се томе прилагодила.

У фокусу су, како је рекла поглавља 23 и 24 која су кључна реформска поглавља.

"Ту је и поглавље 5, али корак по корак", напоменула је Јовићевићева.

Истакла је да је из Париза упућена добра политичка порука у вези са давањем зеленог светла за отварање поглавља 23 и 24, оцењујући да би то можда дуже трајало да тог Самита није било.

Такође, оценила је да је највеће достигнуће Самита у Паризу одлука о успостављању Регионалне канцеларије за младе.

Председница Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Јелица Минић истакла је да је од Берлина, преко Беча до Париза цивилно друштво добило значајнију улогу.

Указала је да је одржано више састанака цивилог друштва, наводећи цивилни форум, форум младих, али и бизнис форум.

На Самиту смо имали "продор цивилног друштва", подвукла је Минићева.