Подршка европских политичара путу Србије ка ЕУ

Бивши аустријски канцелар Алфред Гузенбауер сматра да, и поред Брегзита, ЕУ мора да настави политику ширења, јер она има одговорност за очување мира и стабилности на Балкану.

Гузенбауер је Србији поручио да мора наставити са реформама, које ће јој омогућити улазак у ЕУ уз оцену да је значајно напредовала.

Говорећи на конференцији "Пут Србије у ЕУ - изазови и прилике", у организацији Сената привреде Србије и адвокатске канцеларије "Лански, Гангер и партнер" у Бечу истакао да је политичка ситуација у Србији после избора "непромењено стабилна", као и да је апсолутни приоритет и стратешки циљ аустријске политике подршка приступном процесу, као и Србији на путу у ЕУ.

Гузенбауер истиче да Аустрија у разговорима са партнерима у ЕУ сматра да има основе за брз напредак у приступном процесу, указујући на значајан напредак који је Србија постигла применом реформи које спроводи влада.

Подвукао је да је ЕУ основана са циљем успостављања мира и стабилности у Европи, те да је тек после развијено заједничко тржиште, који је један од инструмената за постизање тог циља.

Такође је указао да је инвестициони амбијент значајно побољшан низом реформи, те оценио да постоје стабилни услови који су предуслов за улагања.

Оценио је и да постоји потенцијал у аутомобилској индустрији, у којој Србија има шансе да постане наследник Словачке, где је створен аутомобилски кластер.

Карас: Приступна перспектива земаља Балкана део будућности

Аустријски посланик у Европском парламенту Отмар Карас истакао је да је перспектива приступа земаља Балкана део будућности ЕУ, а да Србија на том путу има још много реформи да спроведе.

У говору на конференцији "Пут Србије у ЕУ - изазови и прилике", Карас је рекао да је Брегзит показује међусобну зависност, како у ЕУ, тако и самој Великој Британији, и да је опасан сажетак стања то што противници ЕУ исход референдума славе као дан незавинсости и слободе.

Према његовим речима, не постоји у Великој Британији већинска подршка за упућивање захтева ЕУ за иступање из чланства.

Некадашњи потпредседник Европског парламента указује да те већине нема ни у британском, ни шкотском, а ни ирском парламенту, тако да треба видети како ће то уследити.

Карас је указао да он жели бољу ЕУ, делотворнију, ефикаснију, а не да она буде разорена.

Карас је нагласио да се пројекат ширења ЕУ треба наставити, јер ако Унија не извози стабилност прети јој опасност да увезе нестабилност.

Од приближавања Србије ЕУ, како истиче, профитирају све стране.

"Србија мора одржати темпо и замах реформи, економске и структурне реформе морају бити настављене, мора се добити боља администрација, образовање, и повећати инвестиције у инфраструктуру", објаснио је Карас.

Фајон: Штета што нису отворена поглавља 

Посланица Европског парламента Тања Фајон сматра да је штета што ни данас није постигнут консензус око отварања поглавља 23 у преговорима са Србијом.

Фајон очекује да до отварања поглавља ипак дође наредних дана.

"Ово може бити нека врста велике завршнице. Не бих губила поверење. Иако се ЕУ после Брегзита налази у алармантној ситуацији, процес проширења и преговора са Србијом иде даље", изјавила је Фајон за Танјуг.

Додаје да сви очекују да ће Србија отворити поглавља 23 и 24 пре годишњих одмора, а ако је могуће још током холандског председавања до краја јуна.

Из кругова блиских Савету и холандском председавању ЕУ кажу да су Хрватска и Велика Британија две земље које још не дају сагласност на отварање поглавља 23 са Србијом, прва због "суштинских", а друга због "техичких проблема".

На питање да ли види како би одлука Британаца да напусте ЕУ могла да утиче на процес проширења и аспирације земаља Западног Балкана да уђу у чланство, Тања Фајон оцењује да то што се догодило у Великој Британији представља алармантну и снажну поруку.

Истовремено, наглашава Фајон, цела млада генерација Британаца жели да остане део ЕУ и тим поводом тражи још један референдум.