Фајон и Флекенштај: Испитати поставку изложбе о Степинцу

У саопштењу које је медијима доставила Демократска странка стоји да су Taња Фајон и Кнут Флекенштајн у писму Кетрин Бердер, надлежној за организацију таквих манифестација, захтевали да се "испита одобрење дато за једну такву изложбу у ЕП".

"Важно је обезбедити избалансирани приступ када је реч о изложбама у ЕП које су посвећене контроверзним историјским личностима или догађајима", наводи се у писму двоје европских парламентараца, које је медијима доставио ДС.

Иначе, у кабинету Мартина Шулца јуче је за РТС речено да су добили протестно писмо амбасадора Србије при Европској унији Душка Лопандића због организовања ове изложбе. Обећали су да ће цео случај бити испитан, те да ће након тога бити донета одлука.

Изложбу су, како је у кабинету Шулца речено РТС-у, одобриле надлежне службе Европског парламента, али ће се испитати да ли је то учињено у складу са правилима.

Министарство спољних послова Србије протестовало је због изложбе о животу и раду Алојзија Степинца, коју су у Бриселу организовали хрватска посланица Маријана Петир и Загребачка надбискупија.

Амбасадор Лопандић је протестна писма предао и председавајућем Комитету за спољне послове Европског парламента Елмару Броку, председнику групације Европске народне партије (ЕПП) Манфреду Веберу, а о овоме је требало да обавести и известиоца за Републику Србију Дејвида Макалистера и известиоце из сенке и друге посланике ЕП.

Из Србије је према Бриселу раније ове седмице отишло више појединачних и страначких протеста у којима је поручено да је организовање изложбе о Степинцу у Европском парламенту скандалозно, будући да се он у Србији сматра осведоченим сарадником фашиста и усташа.

У Србији се, наиме, сматра да је Степинац, кардинал Католичке цркве, био учесник у погрому стотине хиљада Срба, Јевреја и антифашиста у камповима смрти Независне државе Хрватске током Другог светског рата.

Степинац је раније проглашен блаженим, а Ватикан је одлучио да буде проглашен и светим.

Томе се, међутим, противе Српска православна црква и српски државни врх, па је процедура канонизације заустављена док мешовита комисија састављена од црквених великодостојника, стручњака и Ватикана не утврди стварну улогу Степинца током Другог светског рата.