Висковић: "Џегзит" се никада неће десити

Иво Висковић је на конференцији "Угрожена будућност Европе", рекао да Немачка у неким аспектима тежи да буде светска сила, а будући да је у економском, војном и у неким другим областима ангажована и ван Европе, она и јесте светски играч који тежи да постане стална чланица Савета безбедности УН.

Подсетивши да Немци кажу да им је спољна политика заснована на демократским вредностима, што је тачно, Висковић напомиње и да та држава, као и сви у свету, када се бира између вредности и интереса, благу предност даје економским интересима.

"Економски интереси су апсолутно разумљиви, јер је Немачка друга светска извозна економија. То утиче и на стабилност региона са којима тргује, нарочито у Европи, али и САД, па чак и када је Русија у питању", рекао је Висковић, додајући да Немци никада не испољавају гласну критику када је реч о њиховом пословном партнеру.

Приметиће оно што није добро, али видећете да та критика није гласна, кажу оно што морају, нарочито када је реч о заједничком ставу ЕУ, додао је Висковић.

Висковић додаје да Немачка покушава да следи амерички став до тренутка када су витални интереси Немачке угрожени.

"Немају непријатељски став према америчкој политици, не противе се, разумеју улогу САД у свету, али с обзиром да су свесни те улоге, они покушавају на неки начин да копирају ту улогу у Европи", рекао је Висковић.

У том смислу, подсетио је и на француску пословицу: Они који су велики и моћни имају и обавезу, а не само право да предводе групе.

Када је реч о Србији, постоји више мишљења што је, каже Висковић, нормално у демократским друштвима. За једне нисмо тежиште интересовања, други покушавају да схвате шта се заиста дешава у региону, а има и оних који су критички настројени, чак и због личних разлога.

Бивши министар за Европу и међународне послове немачке покрајине Баден-Виртемберг Петер Фридрих истакао је да Немачка јесте централна европска сила, како географски, тако и економски, политички и демографски, али да она не жели да буде хегемон.

"Немачка добровољно доприноси идеји баланса у Европи и њен приступ европској политици је мултилатералан", подвукао је Фридрих.

Ипак, он је додао, постоје ситуације где је Немачка показала другачију политику, пре свега у односу према институцијама Европске уније.

Фридрих је као пример навео самосталне одлуке Немачке када је реч о нуклеарној енергији после инцидента у Фукушими, затим када је требало заштитити немачке банке током економске кризе, али и током мигрантске кризе.

"Те одлуке Немачка је донела самостално, без консултација и координације са еврпопским партнерима. То указује на чињеницу да немачка политика није вођена стратешки, као што би требало да буде, већ је више неправилна и нестална", оценио је Фридрих објашњавајући то мањком поверења у европске институције.

Фридрих је подсетио и на говор немачке канцеларке Ангеле Меркел 2010. када је објаснила начин на који би Немачка желела да се воде европске интеграције.

Према његовим речима Меркел је ту политику назвала новим методом Уније, где националне владе и институције поступају солидарно, али у складу са својом одговорношћу.

"То има два проблема - први, да не реагују сви у складу са одговорношћу коју имају, што смо видели на примеру мигрантске и финансијске кризе. Други је чињеница да европске институције нису релевантне када је реч о дефинисању политике Европске уније", рекао је Фридрих додајући да је то проблем из којег тренутно нема излаза.