Љајић: Притисци на Србију идеалан начин за скретање пажње

Љајић је новинарима у Београду рекао да је у Хрватској на делу озбиљна политичка криза и да је зато притисак на Србију идеалан начин да се скрене пажња јавности.

Оценио је и да Хрватска то чини на, како је рекао, потпуно неутемељен начин, те додао да нема никаквих основа за то што званични Загреб покушава.

"Ниједан од три услова које је Загреб поставио напросто у реалности не стоји. Не стоји да Србија не сарађује са Хагом јер ми смо све обавезе према хашком Трибуналу извршили и имамо сада техничка питања која су настала због троје радикала који су оптужени за непоштовање суда, али тај поступак је на суду и ту држава не може ни на који начин да се меша. Србија је све своје обавезе извршила", река је Љајић.

Када је реч о јурусдикцији Суда за ратне злочине, Љајић подсећа да шест држава чланица ЕУ имају исту надлежност.

Управо по том закону, који Хрватска покушава да оспори, Србија је судила и оптуженима за ратне злочине на Овчари, подсетио је Љајић.

"Према томе, не видим никакав разлог да се од тога прави проблем Србији за отварање поглавља", каже Љајић прецизирајући да то не значи да Србија претендује да иде по Хрватској и хапси хрватске држављане.

То је, каже, нереално, али ако је неко на територији Србије а почионио је ратни злочин у Хватској без обзира да ли према Србину или према Хрвату, тај ће овде одговарати по закону Србије.

Говорећи о правима хрватске мањине, што је трећи услов званичног Загреба, Љајић, који је представник бошњачке мањине у Србији, каже да, ако је Србија игде направила резултат у последњих 15 година, онда је то у области поштовања права мањина.

Стога Љајић закључује да је понашање Хрватске заправо покушај скретања пажње јавности са унутрашњих проблема.

Љајић рекао је да очекује да ће Србија ускоро добити предлог споразума о слободној трговини са пет земаља Евроазијске уније.  

Љајић је рекао да верује да ће после тога почети преговори о завршету текста тог споразума, али није могао да прецизира колико ће то трајати и када ће бити завршени.

"Циљ је да задржимо постојећи ниво либерализације трговинског режима који смо имали са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, зато што је 99 одсто роба на том режиму. Други циљ је да се то прошири на Фијат и још неке производе, као што је сир, шећер, цигарете и вино", истакао је Љајић.

Како је објаснио, није реално да се постигне договор за шећер, цигарете и вино, јер Русија штити своју производњу, али "Фијат" је реалан, као и одређене врсте сира.

Он је рекао и да у овом тренутку овакви споразуми немају никакав ефекат на споразуме које Србија има са Европском унијом.

"Ти споразуми нису у колизији са споразумима које имамо са ЕУ", рекао је Љајић.

Председници пет држава које чине Евроазијску економску унију одлучили су да отпочну преговоре са Србијом о формирању заједничке зоне слободне трговине. Унију чине Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија.